Зашто сви воле новопазарске мантије

У Новом Пазару, некада, девојка није могла да се уда док не научи да умеси мантије па се ова вештина вековима преносила с генерације на генерацију.

Млади предузетник Јасмин Дервишнуровић открива зашто сви воле новопазарске мантије.

„Мантије су наше стигле до председника. Што се тиће свих њих, министри, амбасадори разни, сви су пробали и сви реагују са одушевљењем. Произведомо две до три хиљаде комада дневно. Некад се деси пет, некад више зависи о сезони“, наводи Јасмин власник радионице „Све под сач“.

Мантије морају да буду хрскаве, служе се вруће, а састоје се од дванаест слојева јуфки или кора дебљине листа папира.

„Замесимо тесто, тесто после тањимо. Добијемо ову смесу. Сечемо на коцкице, пунимо месом. За месо нам је потребно: бибер, лук и со. Једну мантију савијем за један минут“, објашњава Мајида Црновршанин, мајсторица за мантије.

Јасмин је посао наследио од оца Сулејмана-Ћура чувеног новопазарског боксера који је ринг заменио радионицом за мантије.

„Пре 50 година бавио сам се боксом прилично успешно. Био сам капитен екипе која је забележила најбоље резултате тих година. Дружио сам се са једним што је међу првима држао радњу у Пазару, Агушевић Ибрахим, и видео сам да кроз тај посао може да се солидно живи. Дошао сам на идеју да са супругом мојом самостално почнемо да радимо и то уз помоћ мог сина“, каже Сулејман Дервишнуровић – Ћуре.

Јасминове пите и мантије стижу до престонице и многих градова у Србији.

„За мене је ово више племенито него оно његово. Ја сам код женске популације био познат, он је код мушке популације познат. Е, сад, што би ми рекли, сад жене су мирне. Сад нико више не меси. Код мене и умешено и готово и печено и све. Ја сам мало лакши пут до славе дошао него што је он“, шали се Јасмин.

Не постоје писани трагови о настанку мантија у Новом Пазару. Претпоставља се да је ово јело досло на Запад са монголским владаром Џингис-каном.