Није довољно да водимо рачуна само шта говоримо јер поруке шаље и наше тело

Покрети тела, мимика, тон и боја гласа, поглед или додир, само су неки од начина којима се изговорене речи додатно „боје“, откривају намере и емоције. Говор тела често може бити кључ разумевања нечијег понашања.

„Поигравање са косом, придржавање своје руке... У ситуацијама када смо у емотивном набоју, када смо емотивно инвестирани у неку ситуацију, тада имамо много више покрета којима као да умирујемо себе“, објашњава психолошкиња Кристина Брајовић Цар.

Невербална комуникација често открива много више од изговорене речи.

„Открива наш карактер од првог тренутка када се са неким рукујемо. Од начина руковања, од тога како стојимо, открива шта желимо да саопштимо, стварно. Открива да ли нешто скривамо или лажемо. Открива да ли нам се неко допада или не допада“, наглашава пантомимичар Марко Стојановић.

„Постоји један канал који не може да се држи под контролом, а то је глас. Глас је канал истине, људи слушају и одаће нас. Ако све друго држимо под контролом, гестикулацију, мимику, израз лица, очи, поглед“, напомиње психолошкиња.

Фацијалне експресије основних емоција – радости, туге, љутње – често су невољне. Међутим, уколико особа жели да остави утисак на друге, може да освести своје реакције и да научи да их контролише.

„Постоје професије где је то веома значајно, али за свакодневну комуникацију много више губимо када покушавамо да контролишемо и да шаљемо одређене стратешке поруке тиме што увежбавамо како да смањимо то 'цурење' наше личности“, наводи Кристина Брајовић Цар.

„Дубоко верујем да не постоји исправно и неисправно. Да не постоји добро и лоше. Да само постоји порука коју ја вама шаљем – својим телом, својим гестом, својим лицем – и постоји одговор који ја добијам од вас након обрађене информације коју сте добили“, сматра Стојановић.

Могућност да погрешно разумемо невербалну поруку расте ако је наш говор тела у супротности са оним што говоримо, и ако не узмемо у обзир и околности у којима се особа налази.

Такође, доносити коначне закључке о особи само на основу њене гестикулације није меродавно.