Ћумуране су загађивачи ваздуха, али без ћумура нема доброг роштиља

У Котражи и другим селима Драгачева, бројна домаћинства имају ћумуране. Није их тешко пронаћи. Још са друма, најпре ћете приметити како се дижу стубови дима, али не из кућних оџака. Они се пробијају из малих укруг зиданих пећи од цигала – из ћумурана.

„Има различитих ћумурана, већих и мањих, али обично стане негде око осам метара у слагање. Има и букових и церових, грабових. Од тих дрва се добија и најбољи ћумур. Од једног метра дрва може да се добије од осам до 10 џакова ћумура, ако су добра и квалитетна дрва“, објашњава Владан Радојевић из Котраже.

Око 15 дана након слагања, потребно је да дрва у пећи горе и довољно добро се угљенишу. Под одређеним условима, претварају се у ћумур. Већина мештана бави се гајењем малине и купине, али и повртарских култура. Ћумур пеку најчешће током јесени и у зимском периоду.

„То је неки додатни посао, додатни извор прихода. Сад смо, да кажем, завршили неке послове што смо имали на селу, ово нам је додатни извор прихода“, признаје Дејан Чакаревић из Котраже.

Ћумур се пакује у џакове од по 15 килограма који се на велико продају по цени од 700 до 800 динара. Препродавци долазе, товаре џакове и развозе, а тржиште је велико. Највеће количине продају се у Београду.

„Печем дваестину година, нешто у сопственој режији, нешто сам вршио услуге. Никад не изађе, да кажем, исто ћумура. Некад изађе од исте количине дрва 100 џака, неки пут 130. Зависи до ветра, до временских услова и до дрва. Што сувља дрва, то бољи ћумур. У просеку се сад узме од једне ћумуране до 100.000. Значи, солидно је“, додаје Бранислав Чакаревић из Котраже.

Ћумуране раде без прекида. Након паковања ћумура у џакове, време је за слагање и ложење друге пећи. Јер, познато је да без доброг ћумура, нема правог, укусног роштиљског меса.