Свако јело из ражањске црепуље је слађе него из шерпе или тепсије

На плус 40 још који степен преко поред црепуља у којима су се сатима крчкале разне ђаконије на старински, готово заборављени начин.

Вредне домаћице и понеки домаћин од заборава чувају посебан укус који црепуља даје питама и погачама, гулашима, јелима са разлличитим врстама меса.

Црепуља је глинена посуда која се директно ставља на ватру. Уз њу иде и метални поклопац – сач, преко кога се ставља жар и тако се јело припрема. Како се црепуљарство не би угасило, један од преостала два црепуљара у ражањском крају занат је пренео на ћерку.

„Пре много година биле су велике потребе за црепуљама, јер је свака кућа користила црепуљу, имала огњиште где се кувало и црепуља је увек била при руци да се испече хлеб или проја“, објашњава Данијела Петровић, црепуљарка.

Пут до квалитетне црепуље, кажу, креће на такозваном црепуљарском брду код Рујишта, богатом двема врстама глине од којих се обликују посуде, а затим суше и пеку. Управо због јединственог састава глине овде желе и да географски заштите црепуљу.

„Уврстили ражањско црепуљарство, израду црепуља у Рујишту код Ражња у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. Следећи корак је брендирање црепуље“, наводи Милена Јанковић, директорка Туристичке организације Ражањ.

Црепуље као посуде за употребу, и као сувенири, тражене су и у иностранству, па женска задруга „Ражањке“ овај занат жели да сертификује, а први сувенири изложени су на фестивалу у оквиру пројекта прекограничне сарадње са бугарским местом Бобов Дол.