Милорад Рајчевић, човек који је по занимању био светски путник

На путовање је Милорад Рајчевић први пут кренуо пешке и то у Беч. Било је то 1905. године.  Имао је само 15 година и велику жељу да учи декоративно сликарство. Авантуристички дух и страст ка путовањима, одвели су га до Јерусалима. И то је тек почетак.

На право путешествије по свету кренуо је пет година касније због опкладе. Оснивачи и уредници Малог журнала, тада најтиражнијег листа у Србији, понудили су младом Лесковчанину месечни хонорар од 150 динара да путује две године. Ако за то време обиђе цео свет добиће 10.000 динара.

„Једна од његових обавеза, наравно, је била да шаље те путописе из тих делова света где је боравио. Тако да је сваки дан у том Малом журналу излазио тај чланак који је он слао. Могао је да користи сва превозна средства која су му била доступна и са којима је у датом тренутку располагао, а на пут око света је кренуо са својим бициклом“, наводи Горан Вилић, кустос историчар и управник Музеја Јадра.

На пут дуг 120.000 километара испратило га је пола Београда. Путовао је више од три деценије и обишао обе хемисфере шест пута.

„Он се на тим путовањима трудио да максимално себе усаврши. Имао је иначе за циљ да направи нешто бравурозно, нешто спектакуларно, што је и учинио. Покушао је на сваки начин себе да унапреди у сваком погледу. Изучавао је историју, географију, обичаје тих људи и крајева у којима је боравио. На крају је говорио 15 језика. О њему су писали, мање-више, сви светски часописи и новине. Држао је и разна предавања широм света. Тако да је, у ствари, био најбољи амбасадор и представник своје државе. Можемо га, на пример, упоредити као што је данас Ђоковић у спорту, тако је он био за то време“, додаје Вилић.

Своје авантуре, описао је у путописима Из жарке Африке, На далеком истоку и Аутографи знаменитих личности XX века. Његова Златна књига садржи потписе свих знаменитих личности које је упознао.

„Преко 30.000 потписа је прикупио од тадашњих најуваженијих људи, председника, краљева, најумнијих глава, као што су били Никола Тесла и Михаило Пупин. Затим, ту је био потпис и Мусолинија, и Хитлера, и Махатма Гандија и најбогатијег човека на свету, Низера од Хаједрабада“, наглашава Горан Вилић.

Милорад Рајчевић имао је визиткарту на којој је писало само „светски путник“. Путовање је завршио 1939. године. Тада је послао фотографију из Хиландара, на којој носи одору светогорског искушеника. Потписао се као Евдокије Рајчевић и оставио своју коначну адресу.