Сара уместо да лети светом, одлучила да гнездо свије у Гостиљу

„Летим од своје седамнаесте године и занимљиво је то што сам прво научила да летим на авиону, па онда да возим ауто“, напомиње Сара Мијаиловић.

Пилотска лиценца пружала је Сари прилику да се запосли било где у свету. Међутим, победили су љубав према супругу и златиборским лепотама.

Хеликоптером је слетела и у брак, венчањем на врху Чиготе. Београдски асфалт млади брачни пар заменио је Гостиљем.

„Ја сам се заљубила у ово село. Стварно је овде прелепо и за живот и чист ваздух, природа. Пре свега, могу ауто да паркирам испред куће, за разлику од Београда. Тако да, мислим кад је он рекао да жели да се врати на Златибор, ја сам га подржала апсолутно у томе, јер мислим да је овде будућност“, додаје Сара.

Због епидемије, почели су да се баве производњом јединственог гостиљског сира.

„Како је кренула корона, млекара која је откупљивала наше млеко је стопирала откуп и ми нисмо знали шта ћемо са млеком, односно нисмо имали где да га дајемо и ја сам буквално преко ноћи организовао неку производњу“, објашњава Мирко Мијаиловић.

Тако је славска сала претворена у производни део, а зрење сирева је у бившем ракијском подруму. Свако у домаћинству има своје задужење, али око принове се сви отимају.

„То нам је највећи дар и поклон. То нам је дало додатно енергију да тек радимо, да наставимо сви. То је нас баш обрадовало и свима желим да свако дочека. То је нешто најлепше што ми се десило у задњих двадесет година“, признаје Мирко.

Сара и Мирко знају да је сваки почетак тежак, али неће одустати од своје замисли.