Жаре, Славица, Љиља - магарци који уживају у подјастребачком рају

Владимир Гајић Малајац, из Трмчара код Крушевца, узгојем животиња бави се пуних 40 година. Ламе, нојеви, дивље свиње, јелени лопатари, необичне су врсте које су привремено станиште пронашле на његовом имању подно Јастрепца. Од како је у пензији, определио се искључиво за магарце, и то балканске. Једини је чувар ове аутохтоне врсте у Расинском округу.

Симпатична дружина често је на испаши. Kада су на окупу, близу штале и послушно долазе на звиждук газде, да утоле глад али и да задовоље радозналост.

Жаре је предводник стада од 27 магараца. Најстарији има седам година, а најмлађи тек месец дана.

Ове године, фамилија на фарми се увећала за осам принова, а до године ће их бити још 16.

„Магарица носи годину и петнаест дана, а хоће да пребаци и до тринаест месеци. До 50 година живе", рекао је власник фарме Владимир Гајић.

Издржљиви су, верни, умиљати и помало тврдоглави. Укратко, ови копитари су специфични као и људи који се њима баве.

Малајац је за љубимце створио рај на десет хектара.

Сваку животињу познаје у душу, а даје им имена ближњих и пријатеља. На основу изгледа и особина.

„Жаре је мој пријатељ из Куршумлије. Славица, то ми је свастика. Љиља је жена. Све је то у околини. Следећи пут кад дођете биће нека Горана (име новинарке) и... не знам како се зове сниматељ? Дејан", најављује Владимир.

Држава је препознала проблем изумирања ове аутохтоне расе, па малобројне чуваре балканских магараца стимулише субвенцијама - износ је 30.000 динара по грлу.

„Пољопривредни факултети у Земуну, у Новом Саду, заједнички су направили заједно са Министарством пољопривреде један план и програм да се те домаће аутохтоне расе очувају. Јер ми треба да имамо као неку ту банку гена, како би сутрадан у стварању неких нових наших домаћих раса ишли од тог првог базичног материјала и онда надоградњом дошли до неких наших квалитетних расада домаћих животиња које ће за наше поднебље, за наше пољопривредне произвођаче дати адекватан економски резултат", рекао је Бобан Росић, стручни сарадник за сточарство ПССС из Крушевца.

Владимиру зарада, није приоритет. Захваљујући фарми каже продужио је животни век.

Млеко магарице помогло му је да се опорави после можданог удара.

Ту и тамо прода по неку животињу, а жеља му је да пласира линију козметичких производа за даме, које су уз децу најчешћи посетиоци ове, подјастребачке оазе.