Марина с дијабетесом помера своје границе на врховима планина, Елбрус није крајњи циљ

Ове и прошле године Марина је освојила више од сто врхова и планинских масива. Почев од Триглава у Словенији до Арарата у Турској. Поход на врх Арарата на 5.137 метара надморске висине је био посебно тежак због хладноће и разређеног ваздуха.

„Температура на завршном успону је била минус 15. Кренули смо ноћу у један сат. У пет до седам ујутру изашла сам на сам врх Арарата. Као трећа“, присећа се Марина.

Досегла је и највише врхове у Црној Гори, Грчкој и Бугарској. На Језерском врху (Maja Jezercë), 2.700 метара високом врху Проклетија у Албанији, била је у јануару. Физички и ментално је изузетно припремљена за такве походе. Гони је, каже, челична воља јер се носи и са здравственим проблемима.

„Кренуло је тако што сам ја добила дијабетес. Ту сам кренула да померам неке своје границе, односно да испитујем шта то моје тело може и докле могу да стигнем у планини са дијабетесом“, говори о свом мотиву планинарка.

Да себи инсулин и крене даље

Дијабетес тип један јој је дијагностикован пре 12 година. Од тада терапију прима четири пута дневно. Инсулин је чак себи дала док је била закачена сајлама и карабињерима за високе стене Мокре Горе.

„Она има свој режим исхране и примања инсулина. Она да себи у стомак инсулин и наставља даље“, истиче Снежана Јотић, планинарка, такође из Врњаче Бање.

Марина је себи поставила још један циљ. Да освоји највиши врх Кавказа. Елбрус, висок 5.600 метра. 

„Кад кренете на тако неки поход, експедицију, моја обавеза је да водичу кажем своју неку здравствену ситуацију за не дај боже да се нешто деси, да знају како да одреагују“, објашњава Марина своју припрему за поход.

Елбрус није крајњи циљ. Највиши врх који желимо да освојимо није на некој планини већ у нама, тврди најбоља планинарка из Врњачке Бање.