Алкохолно лудило Винсента ван Гога?

Ван Гог је, осим што је био велики уметник, познат и по томе што је одсекао себи лево ухо током расправе. Тада је тврдио да је то био само обичан налет уметничке лудости, касније је демантовао да је доживео нервни слом.

Истраживачи са Медицинског факултета у Гронингену открили су позадину његовог менталног стања на основу стотине писама које је слао, највише брату Теу.

Открили су да је уметник највероватније имао две епизоде делиријум тременса, изазваног наглим прекидом конзумирања алкохолних пића, када је себи одсекао ухо.

Истраживачи су се оградили – не могу да тврде да је ово 100 одсто тачно јер „пацијент није жив да би то могао да им потврди“.

Делиријум тременс је најтежа компликација болести алкохолизма и настаје после наглог прекида узимања алкохола, а некада је смртност од овог поремећаја била до 35 одсто, док је данас око три одсто.

Ван Гог није имао шизофренију, али је боловао од „маскиране“ епилепсије, која може да изазове анксиозност, заблуде и халуцинације.

У Ван Гоговом случају, епилептичне епизоде су можда проузроковане стилом живота који је водио: много је пио, а мало јео, слабо спавао и ментално се исцрпљивао, додали су истраживачи.

„Иако су његова писма садржала много информација, морамо имати на уму да их није слао докторима, већ члановима породице и рођацима како би их обавештавао о свом стању. Наши закључци о Ван Гоговој болести неће бити последњи“, рекао је Вилијам Нолен, психијатар и део истраживачког тима.

Додаје се и да је Ван Гог боловао од бар две менталне болести – манично-депресивне психозе и поремећаја личности, али му ондашњи лекари нису дијагностиковали болест.

Умро је 29. јула 1890. године, два дана након покушаја самоубиства.