Мирис дуње у јужном Банату – како се прави китникез

Жељко Хорват из Опова у свом воћњаку има 160 стабала дуње. Очекује око 3,5 тоне овог воћа од којег ће правити ракију, џем, компот и стари војвођански колач китникез. 

Најтежи измерени плод има 705 грама и Жељко сматра да је квалитетна резидба допринела рекордном роду, јер су на време одстрањене гране које су одвлачиле влагу.

„Ове године смо платили школоване људе са факултета који то знају да раде и то је главни разлог оваквом роду. Друга ствар је што смо ове године уградили микропрскаче за заливање", објаснио је Жељко Хорват.

Дуња је најзахтевније воће од којег се прави ракија, јер након бербе мора прво да се очетка од длачица и тек након тога се сече на ситније комаде.

„Одвајамо је на четири дела, јер је тврда и мора тако. Вадимо средину и неке трулежи ако их има. Битна ствар код дуње је да не сме бити на сувом када је пресечемо, већ је враћамо у воду, јер ако остане на сувом за пет минута – оксидираће. После тога иде млевење и укомљавање", додаје Жељко.

Најстарији колач у Банату, који се и данас прави од два килограма дуња и једног килограма шећера по рецепту Немаца који су овде живели, зове се китникез. Дуго се припрема, али може да се једе и после годину дана.

„Шећер се прокува у мало воде, направи се сируп и сипа се, не директно у скувану дуњу, већ се постепено додаје и меша на шпорету на лаганој ватри око два сата, све док не укува и док се варјачом не види дно", поделила је дело рецепта Блаженка Хорват.

Дуња је веома захтевно воће, али када замирише, заборави се сав труд који је уложен да би изгледала овако лепо, а Жељко је, захваљујући њој, на разним такмичењима добио и бројне награде за изузетан квалитет домаће ракије.