Банатски рудар сигуно неће патити од реуме

Радован Златар проводи последње радне дане на месту где је почео готово пре четри деценије. Направа за вађење блата, лопата, чамац – то је његов алат. Посао ни мало лак.

„Па цео радни век сам провео у блату. Напорно је и тешко да се вади блато. Извадио сам блата на тоне. Најтеже је зими кад треба да се вади. И лети када пржи сунце, исто је тешко. Нема овде лако, само тешко. Ово је рударски посао“, признаје Радован Златар из Меленаца.

Одавно су у фирми расписали конкурс за његовог заменика. Јављали су се млади, радили неколико дана и одустајали. Ипак, Златар је дочекао да добије наследника.

Савица Мирчетић из Меленаца ће заменити Радована који га тренутно учи како да вади блато, где су посебне тачке где је блато гушће, а где бистрије и за какве потребе се користи. 

„Показао ми је тако и технику вађења и како се чамцем управља и због ветра. Има ту разних ствари, што детаља што сам могао да научим“, каже Савица.

Праву замену за Радована је тешко пронаћи, тврде руководиоци у бањи, јер Златар је јединствен. Радио је годинама без годишњег одмора и по киши и по снегу и када сунце пржи. 

„Никада се није жалио и увек је испуњавао норму. Блата је било. Сада у последње време је био само једном на боловању, али у раније време, никада. Ни дана боловања“, наглашава Јовица Мудрић, руководилац техничког сектора Бање Русанда.

Много је догађаја које овај, како себе назива, последњи Банатски рудар носи као успомену из Русанде. На одласку, у једно је сигуран, не плаши се да ће се разболети од реуме, јер безброј пута је нехотице товарећи чамац завршио у блату.

Како сам каже, хвала богу, жив је и здрав као челик.