Уз љубав и вољу све је могуће, па и истрчати маратон у инвалидским колицима

Пријатељство, љубав, солидарност, а пре свега воља за животом. Све је стало у осмех Алексе Петровића док је у колицима прелазио стазу сарајевског маратона. Гурајући колица смењивали су се Немања, Марко и Ђорђе уз овације публике која их је пратила дуж стазе маратона. Алекса захваљује пријатељима упркос великом напору да говори.

„Хтео бих да се захвалим мојим другарима, што сам истрчао овај маратон. Иначе, ово је био први маратон ван моје земље“, истиче Алекса Петровић.

Због церебралне парализе Алекса је од рођења ограничен за многе ствари о којима други и не размишљају. Најбољи пријатељ, Немања, прати га кроз живот од првог разреда основне школе.

„То је нека наша позитивна енергија, шала, искреност, љубав“, набраја Немања Ивановић, иначе професор физичке културе.

Да улепша Алексин живот Немања, данас успешан каратиста, наставио је уз Марка и Ђорђа. Марко каже да нису стигли да се физички довољно припреме за трку. Победила је ипак жеља да са Алексом прођу кроз циљ.

„Још не могу да се освестим тога да смо направили стварно један феноменалан подвиг него и мотивацију за остале људе, да чак, и у овом незгодном времену, да се баве спортом“, наглашава Марко Гајић.

Физички спреман за маратон био је само Ђорђе који је био спречен да дође на снимање. Победу су посветили особама оболелим од Дауновог синдрома.

„Мислим да смо показали не само Србији већ и Балкану шта заправо представљају моралне вредности. Мислим да смо успели да мотивишемо људе да се боре кроз живот не само у спорту већ и у свим тим животним препрекама које долазе кроз живот“, убеђен је Немања.

Удружење „Спартанац“ испред кога су ови момци трчали у Сарајеву новчано је помогао град Јагодина. Уз резултат четири сата 53 минута и 15 секунди ови момци послали су снажну поруку свима да је уз љубав и вољу, све могуће.