Поново раде „вински прозори“ изграђени у Тоскани током епидемије куге

Пре више векова, бубонска куга, позната као Црна смрт, харала је Европом и усмртила трећину тадашњег становништва континента. Пореклом из Азије, болест се пробила у Италију током касног средњег века и одатле проширила на север, широм Европе.

Пандемија коронавируса поново је пробудила старе страхове и наметнула изолацију и уздржавање од блиских контаката, те су се Италијани досетили „винских прозора“ или „букете дел вино“ које су током 17. века градили становници Фиренце и Тоскане како би суграђанима омогућили да дођу до вина, али да буду на безбедном растојању.

Као што им и име каже, рупе за вино су отваране на зидовима градских винарија и продавница, а кроз њих је могла да се провуче посуда у коју стаје око пола литре. Први пут су изграђене током 17. века, а њихова права намена је остала занемарена вековима после куге, све до ове године и појаве новог вируса.

Како стоји на интернет страници Удружења винских прозора, „Предузимљиви Фирентинци, сетили су се своје прошлости и поново отворили своје винске прозоре како би гостима и суграђанима послужили чашу вина, шољицу кафе, пића, сендвич или сладолед – а све то без директног контакта и потпуно безбедно“.

Председник Удружења винских прозора, Матео Фаља, подсећа да су у та давна времена људи могли да покуцају на прозор и напуне своје боце директно из винских подрума породица Антинори, Фрескобалди и Рикосоли, које и данас производе нека од најпознатијих италијанских вина.

Више од 150 винских прозора, од којих су многи и зазидани, уцртани су на туристичку мапу и обележени посебним таблама у Фиренци, а још више широм целе Тоскане.

„Вински прозори су временом пропадали, а многи су трајно изгубљени у поплавама 1966. године. Желимо да поставимо табле испод свих винских прозора, јер ће тако људи боље разумети њихову сврху, као и њихову историјску вредност“, наглашава Фаља.