Бистар као боза, данашње генерације не знају шта значи

Омиљено старинско безалкохолно пиће није баш једноставно направити, како се у народу каже. Прости су састојци. Две трећине жутог и једна белог кукурузног брашна, вода, шећер и квасац – открива искусни шабачки бозаџија, Дејан Ернеки.

За пиће које се дуго кува на тихој ватри, важно је да кукурузно брашно не загори. Стално се меша, а потом, кад постане густо попут глине, разблажи водом.

„Ово је весло од покојног деде, старо 72 или 73 године. Требало би 17 сати на тихој ватри да се кува, мада сада имају ове машине које саме и кувају и мешају. Али добро, и ово је сад мало лакше. Сећам се када је мој отац са покојним дедом правио, морала су двојица да држе а један да меша“, каже Дејан Ернеки, посластичар из Шапца.

Породица Ернеки у Шабац је стигла из Драгаша. Сви су посластичари, чак су и Дејанове сестре удате за послатичаре.

„Ја сам од своје 13. године почео да радим код оца, у Стојана Новаковића овде у Шапцу. Наследио сам то. Имам сад сина од 14 година, па га ја некако терам и он да настави. Било би грехота да не настави ово, а са обе старне и мајчине и очеве, посластичари су од пре Другог светског рата“ додаје Дејан.

Густ природан сок који се разблажен и заслађен хлади у фонтани, због богатства витамина Бе и добрих бактерија, све је траженији, а верне муштерије су и труднице и дојиље.

„Нама је сјајно што нам је комшија Дејан ту близу. Боза нам је омиљено пиће у врелим летњим данима. С обзиром на то да сам се породила пре две недеље, мени јако прија. И у трудноћи сам је пила и сада док дојим“, напомиње једна Шапчанка. 

Они који не воле овако густ раствор са талогом, додају лимунаду, па тако добију брзалкохолни шприцер. За многе Шапчане, осим освежења, боза је симбол детињства, као и сладолед на точење код старих мајстора.