Манго и папаја? Не, бирајте сладолед од мушмуле, дрењине или ајвара

Када филолог и политиколог одлуче да праве сладолед, настане, између осталих, и пиротски сладолед са укусом ајвара и качкаваља. Један брачни пар пре три деценије, несрећних деведесетих година, одучио је да преживи тако што ће - правити и продавати сладолед.

Шобићи нису успели само да преживе. Направили су од свог сладоледа бренд, не уложивши ни динара у рекламу. Филолог Верољуб Шобић каже да би се "његов сладолед наљутио када би га рекламирао".

„Ја обично кажем да смо кренули из очаја. Једноставно смо супруга и ја, не видевши баш лепу будућност пред нама, решили да узмемо ствар у своје руке. Нисмо погрешили јер смо се у посао веома брзо заљубили и зато имамо ове плодове данас", рекао је, гостујући у Београдској хроници, Верољуб Шобић.

Додао је да су са послом производње и продаје сладоледа кренули у јако тешком периоду.

„Можда то време хиперинфлације нисмо ни осетили јер смо радили и по 16 сати дневно. Били смо апсоутно опседнути тиме. Бии смо толико добри да смо после пар година добили понуду да будемо представници фирми чије смо производе користили", испричао је Шобић.

Каже да је после све било лакше, да су упознавали велике мајсторе сладолеџијског заната и наставили рад с пуно љубави. Додаје да је фиозофија којом се у послу води то да се сладоледу врати, како каже - достојанство.

„Сладолед је до пре тридесетак година био изузетно здрава животна намирница, док није улетела хемија са својим чаролијама. Ми радимо спорије, на тежи начин, али вам нудимо праву ствар. Хвалимо се тиме да наши воћни сладоледи апсолутно немају никакав адитив, боју, арому... Ако поручите дрењину, једете дрењину, ако поручите трњину, једете трњину", објашњава Верољуб који инсистира на томе да прави српски сладолед.

„Код нас се не прави ни банана, ни манго ни папаја. Радимо искључиво са домаћим воћем", каже Шобић и додаје да обожава мушмулу и крушку караманку као и дивљу трешњу „за којом пати јер је предиван сладолед, а успео је само једном да је нађе". Каже и да је у послу тренутно највећа мука управо набавка природних сировина и воћа. Посебно је, тврди, тешко наћи крушку караманку.

„Све се надам да ће неко да се пробуди, да пробамо мало да скупимо то благо које имамо по Србији, које труне јер га нико не бере. Неко тамо са богатог Запада би златом плаћао све оно што ми имамо и што нам пропада", тврди Шобић.

„Моје инсистирање је да код нас долазе прави љубитељи сладоледа. Ако волите сладолед, сигурно ћете пре или касније чути од некога да ми правимо нешто друго, и онда сте добродошли", закључио је Верољуб Шобић, по образовању филолог, а по занимању сладолеџија.