Црепуља, сувенир који доноси зараду

Седамдесетогодишњи Томислав каже да се ради ручно, без алата и да ту машине не помажу.

„Руке и ноге. Ја сам то наследио, остало је од деде, он је правио. Могло је добро да се живи једно време. Могло је кад смо правили зграде, куповали трактор, машине, све од тога“, каже Томислав Карастојковић.

Пут до готове посуде креће на оближњем тзв. црепуљарском брду, богатом двема врстама глине које се мешају с песком и водом. Од блата се обликују посуде, које се затим суше и пеку.

Црепуља је глинена посуда првобитно намењена печењу хлеба, мада у њој могу да се припремају и печење и гулаш. Она иде директно на ватру. Саставни део посуде је метални поклопац – сач, преко кога се ставља жар и тако се јело припрема.

Брендирање црепуља од глине 

Занат учи и чика Томина ћерка Данијела, решена да очува традицију црепуљарства у породици, али и економски мотивисана.

„Заради се, није да се не заради. Сад доста иде, етно-ресторани доста траже, мало се побољшала продаја црепуља“, каже Данијела.

Будући да се црепуља од овог састава глине, оптималног за ту намену, у Србији прави још једино у Рујишту, општина Ражањ, ради на брендирању тог производа.

„Успели смо да га ставимо на листу нематеријалног културног наслеђа, односно да уђе у тај регистар од националног значаја. Желимо даље да га и географски заштитимо“, објашњава директорка ТО Ражањ Милена Јанковић.

Црепуље као посуде за употребу, и као сувенири тражене су и у иностранству, што би за младе у овом крају могла бити шанса за зараду, а обука се организује кроз радионице Женске задруге.