Четири деценије после матуре, њени ђаци је и даље обожавају

Свакодневна слика у стану деведесетрогодишње професорке српског језика. Ученици лесковачке Економске школе је не заборављају. Обилазе је и евоцирају с њом успомене. У седам деценија дугом браку професорка Рада децу није имала.

„Сви ђаци, то су моја деца. Моји ђаци који су сада успешни очеви, деде они ће схватити да је њихова професорка била пуна љубави према њима“, каже професорка српског језика и књижевности.

Због мајчинског односа који су осећали генерација која је матурирала пре 40 година – професорку је дочекала аплаузом. Кратак час и обраћање у дворишту школе. Ученици четвртог пет којима је била разредна у мајцама плаве и црвене боје да се и данас зна да су из Радиног одељења.

„Наш понос и дика, наш вођа која 43 ђака од првог до четвртог разреда довела до матуре“, каже Љиљана Јовановић, матуранткиња Економске школе генерација 1980. године.

„У души романтичар која је свима којима је предавала пренела тај романтизам и оптимизам“, истиче матурант Економске школе из генерације 1980. године Ратомир Николић.

Време је данас другачије него пре 4 деценије. Технолошки напредак донео је много новина, али праве вредности у школи морају да се чувају, а српски језик да се негује, поручује професорка Поповић.

Образовање то је оно што остане након што заборавите све што сте учили у школи. Ову реченицу Алберта Ајнштајна најбоље осећају ученици којима је предавала Радмила Поповић.

А реченицу професорке Раде – да је без обзира на школе и факултете које човек заврши, најважнији чист образ, памте ученици Економске школе у Лесковцу.