Градске власти Амстердама желе да „очисте“ град од секса и дроге

У уским амстердамским централним улицама, као што је позната Стовсех у четврти црвених фењера, није било оскудно одевених сексуалних радница у излозима, нити туриста који крстаре по њима. Кафићи на централним трговима Рембрантлејн и Ледсеолејн иначе препуни туриста који долазе у Амстердам због могућности да слободно конзумирају марихуану, били су потпуно празни.

Без више од милион туриста који месечно посећују овај град – далеко више но што Амстердам има становника – на површину је изронио проблем са којим се холандска престоница дуго бори, а то је да премало људи живи у центру града.

Сада би власти хтеле да промене ову ситуацију.

„Пандемија је окрутно оголила чињеницу да у центру живи јако мало људи, а и они који живе немају задовољавајуће услове“, каже Маша тен Бругенсате, председавајућа Већа централног округа Амстердама.

Туристи доносе зараду, али и проблеме

Многи градови и земље широм света после пандемије почеле су да разматрају шта је то што би требало променити после ковида 19. Амстердам од 19 милиона туриста годишње заради више од шест милијарди евра, а сада би требало наћи равнотежу између броја туриста и локалног становништва у центру града.

Градоначелница Амстердама Фемке Халсема представила је крајем маја план како да се то спроведе. Међу мерама које је навела у писму упућеном локалном Већу, нашао се и предлог за ограничавање издавања дозвола како би се осигурало да у старом централном језгру не буду само продавнице сувенира, канабиса и кекса са нутелом, већ да се отвори простор и за компаније у којима становници могу да раде, станови у којима могу да живе и прехрамбене продавнице у којима могу да се снабдевају.

Ово није први покушај да се нешто предузме, али пандемија је подвукла „хитност да се размисли о будућности центра града“, наводи градоначелница у писму, напомињући да се мора променити толика зависност од туриста.

Дашак промене догодио се крајем априла, када је компанија „Едјен“, једна од најуспешнијих ИТ компанија у земљи, саопштила да ће у центру изнајмити простор од 17.000 квадратних метара јер млади воле да раде у центру где могу на паузи да скокну до књижаре или на пиће после напорног радног дана. Градске власти активно настоје да привуку још тамошњих компанија да своја седишта преселе у центар, јер је у претходних 15 година дошло до правог „егзодуса“ компанија из центра Амстердама.

Међутим, кључни део владиног плана о реконфигурацији Амстердама јесете да се четврт црвених фењера исели из центра и да се смањи број кафића који продају марихуану, што ни мало неће бити лако.

Либералан приступ сексу, дрогама и забави, поред значајних историјских и културних знаменитости, архитектуре и живописних канала, управо чине Амстердам популарном туристичком дестинацијом. Али током година, као и у Венецији и Барселони, поплава посетилаца потпуно је надвладала локални живот. Становници који нису желели да напусте своје домове жале се да им је мука од туриста који уринирају или повраћају у улазима и траже од локалних власти да затворе јавне куће и кафиће и врате локалне трговце.

Лакше је рећи него урадити

Локалне власти су годинама расправљале и покушавале да спроведу у дело више мера, почев од ограничења трајања закупа и забране куповине локала. Градске власти су чак покушале да откупе простор од власника јавних кућа како би их приморали да се иселе. Сви су почели да увиђају да више не значи увек и боље.

Јавне куће међутим не желе да напуштају центар. Сексуалне радинице запослене у четврти са цевеним фењерима сматрају да су ту безбедне, а туристи су им највећи извор прихода. Пандемија је иначе јако погодила ову делатност и многе раднице су напустиле Амстердам или раде илегално. Иако ће јавне куће бити поново отворене у септембу, сматра се да ће моћи да остваре једва 30 одсто од уобичајених прихода.

Власници кафића који продају канабис такође су забринути због мера које најављују градски челници. Пол Вилхелм, сувласник две кафетерије, од којих је једна од најстаријих у Амстердаму, сматра да би то били погубно за њихово пословање.
Одласком страних туриста, његове продавнице изгубиле су 50 одсто прихда. Он упозорава да уколико власти оду предалеко у ограничавању, може се догодити да трговина марихуаном оде у илегалне токове.