Човек који је освојио Еверест: Планина може да постави дијагнозу

„Пун сам емоција, сам сам биo на врху. Кад дођете на врх, ако немате с ким да поделите тај успех, за који су припреме трајале четири године, онда је то некако више туга него радост, зато ми је тешко да причам о томе и после 20 година", рекао је, гостујући у Јутарњем програму, Драган Јаћимовић. 

Додао је да, из ове перспективе, после толико времена, сматра да је реч била о некој врсти доказивања.

„Човек се роди с тим да не одустаје и да пролази и решава проблем и тако постаје јачи. Тако се понашам читав живот. Током целе експедиције нисам помишљао да одустанем нити сам био уплашен", прича Јаћимовић.

„Мој деда Милисав је имао изреку која каже - Све ће то бити лане. И, та изрека ми је пала на памет док сам се пео сам, негде тамо од јужног врха, када сам остао сам и без кисеоника на изнат 8.8700 метара", рекао је Драган.

Прича како у целом подухвату снег и лед нису највећи проблеми, већ да је то најпре недостатак кисеоника што јако утиче на психу, а потом и неизвесност у вези са прогнозираним временским приликама.

„Прилагођавање природи вас ломи. Имате неки ритам у животу, неки план, а овде два месеца то не постоји и то вас ломи", искрен је Драган који је, како каже, те сезоне, 2000. године, био последња особа која је достигла врх, јер су након тога кренули монсунски ветрови и лоше време.

Додаје да је генерално комплетна експедиција била ван стандарда и процедура и са пуно изузетака управо због временских прилика, али нико из екипе није желео да одустане.

Припреме за подухват освајања су трајале четири године. Драган каже да је онда мислио да је кондиција најважнија и физичка спремност.

Данас, каже, на то гледа другачије и сматра да свако може да се припреми физички за Монт Еверест, али да је ментална снага нешто сасвим друго. Њему и његовим колегама, помогло је сазревање током претходних експедиција.

"Хвала богу, нема више!" 

Драгану су са експедиција у лепом сећању остали разговори са људима. „То памтим. Најлепше је кад са неким делите исту страст, имате исту жељу и о томе причате. Има ту других лепих момената, као што су изласци и заласци сунца, преламање светлости на глечеру, све је то лепо, али мислим да, оно што човек највише памти, је то што је био заједно два месеца са неким истих интересовања", каже Јаћимовић.

Када је крочио на „кров света помислио је „Хвала богу, нема више!", додаје Драган и присећа се агоније када је остао без боце са кисеоником на Јужном врху, тик пре циља.

„Искуство ме није променило али планина је поставила дијагнозу. Посато сам свестан својих мана, али још важније, добио сам и значење тога, зашто сам то урадио и толико се доказивао. Али, на себи морате радити и касније како бисте искористили тај бенефит, што сте се попели на Еверест. Ја и дан данас то радим", испричао је Драган.

Најављује да са сином планира нове авантуре, и то кроз компанију коју су основали и која се бави авантуристичким спортовима. Позива све да се у време опоравка од пандемије окрену авантурама у Србији, која има пуно тога да понуди.