Бициклом против короне

У доба короне смо се већ навикли на редове, али дугачак ред који се створио у улици Карла Либкнехта у Лајпцигу је ипак другачији. Људи више не јуре за тоалет-папиром или тестенином, него уредно чекају да коначно уђу у – продавницу бицикала.

Власник трговине Герд Меј нам каже да „влада лудница“ још од кад је смео да отворити локал 20. априла. У великој продавници сме да буде највише двадесет муштерија истовремено, а то значи ред на улици и много посла за шефа и 25 запослених.

„Сад долазе сви који би, да није било короне, дошли још у марту“, каже Меј. Многи купују делове, гуме, кочнице, светла.

Власнику је тешко пало да затвори радњу у доба кад стиже пролеће па посао иде најбоље. Продавци бицикала верују да су изгубили између 30 и 60 одсто промета па сада покушавају да надокнаде пропуштено.

Но у реду пред радњом су и купци друге врсте, каже Давид Ајзенбергер из Удружења произвођача двоточкаша које окупља стотинак немачких предузећа. Још прошле године је почела јагма за електричним бициклима – трговина таквим возилима је достигла 4,2 милијарде евра промета, 34 одсто више него у години пре тога. И то иако је просечна цена бицикла са батеријом прошле године била 982 евра, готово трећину више него 2018. године.

Боље него маска за лице

Насупрот томе, све су се лошије продавали „обични“ бицикли. Али ове године се одлично продају и такви бицикли који ће коштати највише 300 евра. Продавци увиђају да им долази другачија клијентела којој бицикл служи као оружје против – короне.

Наиме, пре кризе је 32 милиона грађана редовно користило аутобус, трамвај или железницу –сваког дана! Како се живот враћа у немачке градове, тако се полако пуне и возила јавног превоза. Сад се у јавни превоз сме само с маском преко уста и носа. Ко неће у такву гужву, увек може да седне на бицикл.

Многи људи у Немачкој који нису заклети бициклисти ископали су из подрума своје старе двоточкаше и изгледа закључили да баш нису у богзна каквом стању. Уколико немају намеру да набаве бесан бицикл већ само да премосте период пандемије, они управо бирају нове јефтиније бицикле.

„Видимо велику навалу на продавнице. Не морамо их звати профитерима кризе, али рецимо да бицикл сада доживљава посебан тренутак“, каже нам Ајзенбергер.

Слично нам каже и Томас Ајхентопф: „Управо доживљавамо прави мали бум бицикла“. Ајхентопф је директор фабрике бицикала „Дијамант“ која већ 135 година послује у Саксонији. Током кризе су послали 500 радника у скраћено радно време, али сада је све друкчије. Још никада њихов интернет-портал није имао толико посета као овог априла.

Но сад имају проблема друге врсте: бицикли се траже, али је мука добити делове јер се много тога испоручује из Кине.