Пандемија лажних информација и како се борити против њих

Стотине хиљада порука које се дневно пласирају садрже непотребне, нетачне, а понекад и штетне информације и савете, који умногоме могу да спутају напоре у борби за јавно здравље и распламсају панику међу људима у време пандемије коронавируса.

Имали смо пример пре неколико дана где су људи похрлили и направили дугачке редове на пумпама, јер је пласирана лажна вест да ће доћи до несташице горива.

Оно што је посебно проблематично јесте што неке лажне вести такође садрже делимично тачне информације, због чега их је теже детектовати и разазнати да ли су истините и прецизне. Такође, немојте се заваравати, лажне вести могу да дођу и од људи у које иначе имате поверења - пријатеља и чланова породице.

И њихова потреба да вам пренесу те информације не мора уопште да буде малициозна, можда су само летимице прочитали неку вест пре него што су је поделили или су је просто погрешно схватили.

Због тога је важно да сваку вест пажљиво прочитате или саслушате, а онда је пропустите кроз одређене филтере и проверите њену истинитост или логичност.

На шта посебно обратити пажњу

Извор: Увек гледајте ко је извор информације. Анонимне изворе никада немојте узимати озбиљно. Информације које се позивају на „пријатељевог пријатеља“, безимених стручњака и институција (примера ради: јапански доктор, амерички универзитет, немачки институт) не могу се, и не смеју, узимати као кредибилне.

Велике медијске, научне и стручне институције увек ће информацију поткрепити њеним пореклом, навести тачан извор, а врло често имати и линк који ће вас водити на другу адресу са додатним подацима.

Неприкосновене истине: Добар разлог да почнете да сумњате у неку вест или информацију јесте ако су у њој тврдње изнесене у облику неприкосновене истине, јер ниједан кредибилан стручњак или научна организација неће износити тврдње у таквом облику. Увек ће постојати нека ограда, подаци поткрепљени доказима и стална доза здравог скептицизма.

Лака решења на компликоване проблеме: Пандемија коронавируса је веома компликована ситуација и једноставна решења за њу, попут чудесног лека, обично не постоје. Због тога такве информације узимајте са великом дозом резерве.

Граматика: Кредибилни новинари и стручне организације обратиће пажњу на правопис и неће правити честе словне и граматичке грешке. Такође, додатну сумњу у веродостојност треба да вам пробуди чињеница ако се у поруци или информацији често или у потпуности користе велика слова, као и велики број узвичника и упитника.

Лого: Брз начин барем делимичне провере веродостојности информације је упоређивање логоа коришћеног у поруци са логом на званичном сајту.

Лажни налози на друштвеним мрежама: Неки налози на друштвеним мрежама намерно су направљени да имитирају кредибилне организације. Примера ради, незванични Твитер налог @BBCNewsTonight поделио је лажну вест да је глумац Данијел Редклиф био позитиван на тестирању за коронавирус. Упркос томе што велике друштвене мреже свакодневно забрањују хиљаде оваквих налога, они се изнова појављују.

Охрабривање дељења: Уколико се у поруци охрабрује да се дели што више, будите веома скептични.

Коме веровати

У времену презасићености информацијама, најбољи извори за њих су портали званичних државних и медицинских институција, Светске здравствене организације и кредибилних медијских сервиса.

То не значи да и ови извори не могу да понекад погреше, али су грешке условљене вероватноћом великих бројева и простом количином информација које се избацују, а не лаичким схватањем ситуације или неким другим малициознијим мотивом.

Добар извор информација такође могу да буду научне онлајн публикације, које пре објављивања пролазе ригорозне колегијалне провере.

Колико последице лоших информација могу бити озбиљне најбоље илуструје језив случај у Ирану, где су 44 особе преминуле од тровања кријумчареним алкохолом у покушају да се излече од Ковида-19.

Због свега написаног, сваку информацију узимајте са здравом дозом резерве. Провуците сваку поруку кроз поменуте филтере и проверите сваку информацију на више места. То ће умногоме помоћи и вашој сопственој бољој информисаности, као и спречавању ширења лажних вести и изазивања панике.