Бубашвабе постају неуништиве

Постоје различити инсектициди намењени за борбу против бубашваба и осталих нежељених инсеката који окупирају наше домове. Неки им нападају нервни систем, неки егзоскелет, а неким морају бити изложени дужи временски период. Међутим, многи инсекти, укључујући и бубашвабе, развили су отпорност барем на један од најчешће коришћених инсектицида.

Пошто бубашвабе живе само око 100 дана, та отпорност се може веома брзо развити и са генима из најотпорнијих примерака пренети на следећу генерацију.

Да би тестирали отпорност бубашваба, истраживачи су третирали три различите колоније у више стамбених зграда током шест месеци. Популације су тестиране на три различита инсектицида: абамектин, борну киселину и тиаметоксан.

На једном узорку коришћена су сва три препарата, један за другим, три месеца пре поновљеног циклуса. У другом третману истраживачи су користили мешавину инсектицита свих шест месеци, а на трећем је свих шест месеци примењивана само једна хемикалија за коју се претпоставило да је најефикаснија.

Без обзира на различите третмане, величина популације бубашваба се није смањила током времена. Није се смањивала чак и када су истраживачи одједном користили вишеструке инсектициде, што је иначе уобичајен поступак којим се користе истрабљивачи буба. На основу ових показатеља истраживачи су дошли до претпоставке да бубашвабе брзо развијају отпорност на све три тестиране хемикалије.

Успели су да открију да једино абамектин гел мамац има могућност да уништи макар део колоније.

Овај феномен не може се објаснити без детаљнијег генетског испитивања. Али, ако буде доказан, то значи да ће борба против ових штеточина бити немогућа само хемијским инсектицидима.

Уместо тога, кажу истраживачи, људи ће морати да користе метод познатији као „интегрисано сузбијање штеточина“, који поред хемијских средстава, подразумева и постављање замки, виши степен хигијене и механичко уклањање легла.