Астеке збрисала салмонела

Када су шпански конкистадори стигли на тло данашњег Мексика 1519. године, на тој територији налазило се астечко царство, које је бројало 25 милиона становника. Наредни век доживео је тек око милион људи.

Ернан Кортес и шпански конкистадори започели су 1519. године освајање астечког царства. Оно је окончано две године касније, потпуним сломом Астека.

У убијању домородачког становништва много ефикаснијим од шпанског оружја показале су се епидемије болести које су евроски освајачи донели са собом.

Часопис Нејчер објавио је нову студију о ДНК анализама, које су изнедриле доказе о бактерији и могућем главном кривцу највеће епидемије тог доба – салмонели.

Научна заједница главним узроком за пропаст астечког царства сматра долазак Шпанаца, а са њима и смртоносних болести, на које домородачко становништво није имало развијен имунитет.

Најгора епидемија харала је између 1545. и 1550. године, и верује се да је однела животе око 80 одсто домаћег становништва.

Тим научника са немачког Института „Макс Планк“ саопштио је да је епидемија из 1545. године била можда и најразорнија у историји Новог света.

Научници су раније као главне кривце издвојили мале и велике богиње или тифус. Осим њих, помињана је и хеморагична грозница.

Ниједна од тих хипотеза, међутим, није потврђена ДНК анализама. Зато су немачки научници кренули да траже чвршће доказе.

На гробљу на једној висоравни на југу Мексика успели су да изолују и секвенцирају ДНК из зуба 29 покојника, од којих је 24 преминуло у великој епидемији.

Након одвајања бактеријског ДНК од људског, научници су упоредили резултате са више од 2.700 модерних бактеријских генома. Утврдили су да је неколико покопаних било заражено смртоносним сојем салмонеле, који узрокује паратифоидну грозницу.

„Претпостављамо да је салмонела допринела знатном паду популације током епидемије 1545. године у Мексику", закључак је немачких стручњака, додајући да је то први генетски доказ о постојању патогена који је покосио астечко становништво.