Рајски врт усред Бачке Паланке

Породица Васиљевић из Бачке Паланке једна је од ретких која не мора да иду у природу да се одмори, јер природа је свуда око њих. У своје раскошно двориште уложили су више од деценију рада.

Врт им представља место где се осим цвећа, сакупља и позитивна енергија. Зато се труде да увек буду у тренду.

„Сваке године други одабир боја, некако обично у јануару месецу Холанђани то објаве која је боја у моди. Ове године је била актуелна бела боја и била је актуелна плава боја. Ми смо ето уклопили плаво цвеће је врло ретко имамо ту пар примерака“, објашњава др Војислав Васиљевић.

У врту, за који кажу да је германског типа, доминирају биљке правилног облика. Међутим из године у годину, како расте број биљака и врт поприма другачије обрисе. Тако је један део постао медитерански, а красе га палме, маслине, као и зачинско биље попут ловора и смиља.

„Увек са неког путовања донесемо биљака. Имамо баш леп сортимент биљака, медитеранских биљака, он је вечна инспирација и тиха патња нашег континента, што не живимо на мору па желимо тим биљакама, да тај део мора и одмора проширимо што дуже“, каже др Васиљевић.

Пре три године врт је проглашен најлепшим у Србији. Исте године је породица Васиљевић ишла на пријем код холандске краљице у такозвану башту Европе.

Караљевски парк их је одушевио, а ни са овог путовања се нису вратили без цвећа. Кажу да је парк у Којкенкофу раскошан и да је то нешто најлепше што Холанђани имају у својој земљи. За љубитеље цвећа то је рајска земља.

За лепоту човек мора да се потруди, кажу Васиљевићи. Зато одржавању врта свакодневно посвећују и до четири сата.

„Случајна лепота постоји само у бајкама, значи они који не воле пуно да раде просто нека прескоче ову емисију, нека и не почињу овим да се баве, али је то просто рад где ми учествујемо заједно“, објашњавају Васиљевићи.

За здравље и изглед цвећа брине се Марија. Суви листови и цветови у башти се не толеришу. Каже да је за њу врт представља одмор, разоноду и радост.

Ове године у дворишту је први пут цветало дрво банане, што их је посебно обрадовало. Радост породице Васиљевић са доласком првих мразева полако смењује брига, јер је тада неопходно обезбедити посебне услове за биљке. Највише труда изискује управо дрво банане, маслине и палме.

„Изградили смо један стакленик у који одлажемо биљке током зиме где могу да стану распоредимо их у помоћне просторије и бринемо, бдимо над њима шта ће бити током зиме, палме смо неке засадили у земљу па обезбедимо грејаче, штитимо, правимо куполе, мале пластенике“, објашњава Марија Васиљевић.

Љубав према хортикултури и уопште уметности др Војислав је пренео и у ординацију. За посао стоматолога који обавља каже да је веома стресан, па се зато труди да себи, али и пацијентима учини дан лепшим.

„Пацијенти воле да се осећају пријатно у неком простору и то је просто за разбијање те неке треме, тескобе, страха и онда неким детаљима тако гледам да им одвратим пажњу док чекају док су у том неком простору да им буде лепо и мислим да је уметност онако изузетно добра тампон зона до ове зоне ординације“, каже др Васиљевић.

Сваки кутак овде је с великом посвећеношћу и пажњом урађен. Наводи да је посебно интересантно када дођу пацијенти из иностранства који имају предрасуде према Србији: „Кад уђу остану шокирани, да ли постоји овако нешто у Србији, у оваквом простору и онда редовно се сви фотографишу да покажу тамо одакле долазе да и овакав простор постоји у Србији и да су и у оваквом простору били да поправљају зубе у једном да кажем уметнички обликованом простору“.

Др Васиљевић уметност не одваја од живота. Он је живи. Зато у шали воли да каже да не чека рај, јер га је направио на земљи.