Санта Тереза, срце Рија

Од истоименог католичког манастира из 1750. године, преко фарми у 19. веку и уточишта за одбегле робове, до богаташког краја. Тај пут је прошла Санта Тереза.

Шездесетих и седамдесетих година, у овај крај доселили су се музичари, сликари, писци. Од тада до данас, Санта Тереза носи епитет боемске четврти.

Не можете да не чујете бразилске ноте. Поносни су на петовековну музичку традицију.

„Имам све од музике од најстарије самбе преко фохоа, који је јако популаран, до боса нове“, хвали се један улични продавац.

Улични сликари на платно и папир преносе мотиве Рија.

„Ми смо такав народ. Волимо да плешемо, свирамо, певамо. Често се окупљамо око хране, кувамо, једемо и кад нестане хране окренемо шерпу и почнемо да ударамо у њу и да стварамо музику и плешемо. Зато је Санта Тереза срце Рија", прича један уметник са улица Санта Терезе.

Окружују је фавеле. Домингу који 25 година живи и ради овде су омиљени мотив. Затичемо га док слика фавелу коју је наручио аустријски олимпијац.

„Људи имају предрасуде о њима, да су мрачне, насилне, опасне. Желим да покажем другу слику, сликам их у бојама са људима који плешу“, објашњава сликар Доминго.

Боје и плочице из свих крајева света нашле су место на чувеним степеницама Селарон које је чилеански уметник украшавао двадесетак година. Године вуче и чувени трамвај који од 1872. године овај крај повезује са центром. Некад су га вукле мазге.

Место посебно оживи током карневала.

„Има много бендова који нон-стоп свирају и укљуцују људе. Ја и мој супруг свирамо у једном од тих бендова. Има 15 професионалних музичара и 300 људи који свирају аматерски“, прича Вања Дакић.

Дан у Санта Терези завршава се уз бразилску кухињу и препоруку - пилетина са пиринчем уз пасуљ и једно типично овдашње кариока јело пиринач са сафраном и броколијем.

Специјалитете су пробали и српски гости.

„Имали смо задовољство да угостимо мушки тениски тим из Србије - Новака Ђоковића, Зимоњића, Виктора Троицког. Они су веома добри људи, пријатни“, кажу у једном ресторану Санта Терезе.