Виминацијум и даље фасцинира новим открићима

Виминацијум, главни град провинције Горња Мезија, површине данашњег Београда, крије многе тајне, које 25 истраживача предвођених директором Археолошког института САНУ Миомиром Кораћем, непрестано откривају, реконструишу догађаје из прошлости, а како Кораћ истиче тај археолошки парк ће светској науци тек подарити значајна открића.

Последњих дана Виминацијум се нашао поново у жижи јавности захваљујући проналаску златних листића из трећег и четвртог века исписаних грчким алфабетом на арамејском језику.

Археолози су пронашли дечји гроб и гроб једне одрасле индивидуе, реч је о женској особи између 25 и 35 година старости на којој нису откривене патолошке промене. Дечји гроб је још у обради и у њему је пронађен златни листић на коме су у 11 редова исписана имена божанстава.

Кораћ каже да за сада знају само да су имена божанстава исписана на арамејском језику грчким алфабетом, док су симболи на плочицама и даље мистерија. Та плочица је, према његовим речима, можда била амајлија за болешљиво дете или се на њој пак налазе „магичне речи за претварање нечега у нешто“.

Претходно је приликом заштитних археолошких ископавања на месту изградње новог блока Термоелектране „Костолац“ пронађена подземна гробница - меморија која је имала функцију гробљанске базилике.

Гробница има 11 гробних места, богато је осликана, а коришћена је од средине трећег до средине четвртог века, што указује на то, према Кораћевим речима, да су ту сахрањивани и хришћани и пагани, и самим тим пружа доказе о њиховом суживоту на простору Виминацијума.

Испод опеке археолози су пронашли седам новчића који потичу из периода од почетка петог века па до 440. године.

Интересантно је, истиче Кораћ, што су они који су сахрањивани у тој гробници заливени малтером.

„Ми који смо истражили 40.000 гробова на Виминацијуму, никад нисмо нашли такву ситуацију“, истиче Кораћ и додаје да сама организација те грађевине, вишекратна сахрањивања, зидно сликарство и чињеница да је ту сакриван новац, указују на то да су тај простор користили имућни људи.

Меморија ће због изградње трећег блока Термоелектране морати да се измести у маузолеј, где ће, како каже Кораћ, бити измештена свака опека и стари малтер како би њен изглед био враћен.

Ископава се и легијски логор где је била смештена чувена седма легија позната као Claudia Pia fidelis, а брижљиво израђени камени квадери са уграђеним натписима и улице поплочане каменим базалтним подлогама тешким више тона и дугим по три-четири метра само наговештавају шта крије „уснули град“ испод засађених ораница.

Виминацијум је истражен само два одсто, археолози раде заштитна археолошка ископавања испред напредовања површинског копа, заштитна ископавања у Термоелектрани, спремају се да реконструишу како су изгледали бедеми римског града и желе да направе лабораторију за древну ДНК, јер им „долазе налази са нових 10.000 гробова и желе да из пронађених скелета и предмета извуку највише информација“.

Захваљујући пројекту Danube Limes Brand, који је укључио шест земаља, Виминацијум је стављен на прелиминарну Унескову листу светске баштине, а Кораћ је објаснио да им је жеља да се сва античка утврђена места дуж Дунава у Србији заједно нађу под заштитом Унеска, као што је то случај са Хадријановим и Антониновим зидом у Великој Британији.

Виминацијум је укључен у пет великих међународних пројеката, које финансира Европска унија, а чија је укупна вредност 4,5 милиона евра.