Право Исусово лице?

Особа са оваквим цртама лица и физичким карактеристикама знатно би се разликовала од свих осталих са поднебља где је Исус живео. Сигурно би аутори Библије споменули толики физички контраст. Поново се намеће питање како је Христ заиста изгледао, због једноставне чињенице да се нигде у Новом завету не појављује његов опис, нити су нађени било какви цртежи који би то открили.

Осим тога, јавља се и проблем непостојања скелета или неког остатка који би могао да се испита. У недостатку доказа, Христов физички приказ остао је само на машти уметника кроз векове.

Међутим, научно поље форензичке антропологије може дати одговор. Користећи методе сличне онима које полиција користи да разреши злочине, британски научници, у сарадњи са израелским археолозима, рекреирали су слику за коју верују да је највернији приказ најпознатијег лица у људској историји.

Ричард Нив, уметник који реконструише лица и ради на Универзитету у Манчестеру, схватио је да би могао да створи праву слику лица Исуса Христа. Код стручњака у овом високоспецијализованом пољу, неопходно је познавање генетике, као и људског раста и развоја, скелета и уопште људске еволуције.

Користећи три добро очувана скелета човека из Исусовог времена, Нив је уз помоћ компјутерске топографије створио рендгенске снимке лобање. Специјални компјутерски програми, затим, проценили су информације о мерењу дебљине меког ткива на кључним деловима људског лица. То је омогућило да се створе мишићи и кожа око лобање.

Из ових података, истраживачи су изградили дигиталну три-де реконструкцију лица. Затим су направили лобању. Слојеви глине идентичне дебљине ткива лица утврђеног у рачунарском програму применили су заједно са симулираном кожом. Нос, усне и капци створени су да прате облик одређен основним мишићима. Два кључна фактора, додуше, не могу се проценити на основу лобање – коса и очи.

Нивов тим се окренуо цртежима нађеним на различитим археолошким налазиштима који датирају из првог века. Нађени су круцијални докази који говоре у прилог томе да је Исус морао да има тамније, а не светле очи, и пратећи тадашњу традицију, велика претпоставка је да је Исус имао браду. Библија је била та која је открила дужину његове косе. Иако су многи религиозни уметници Христу приписивали дугу косу, многи библијски ученици убеђени су да је имао кратку косу са ситним коврџама.

У Јеванђељу по Павлу, апостол наводи да „ако мушкарац има дугу косу, то је срамотно“ – што не би написао, претпоставља се, да је Христ имао дугу косу. За Нива и његов тим, тај податак је сасвим довољан. Исус је имао кратку косу која је била прикладна за мушкарце у том периоду. 

Историјске чињенице решиле су питање Исусове висине. Из анализе скелетних остатака, археолози су утврдили да је просечна висина семитског мушкарца у Исусово време била око 155 центиметара са просечном тежином од око 50 килограма.

Пошто је Исус радио на отвореном, као столар, разумно је претпоставити да је више мишићав него што то западњачки портрети указују. Лице му је било вероватно истрошено временом, што би учинило да изгледа старије.