Кућа у којој је „рођена“ Пипи Дуга Чарапа постаје музеј

"Пипи Дуга Чарапа" је била прва књига Астрид Линдгрен (1907-2002), која ће касније стећи светску славу управо књигама за децу, мада никада није планирала да буде списатељица, пише Дојче веле.

Мала отресита девојчица с пегама и риђом косом омиљена је јунакиња шведске ауторке. Пипи може да подигне свог коња, који јој је, уз мајмуна, најбољи пријатељ, сме да ради шта хоће и сматра себе најјачом девојчицом на свету.

Када се појавила, родитељи су бранили деци да прате њене авантуре.

Причу о Пипи која живи без родитеља Астрид Линдгрен је измислила 1941. да би је причала својој болесној ћерки, а записала ју је 1944. године.

Романи о Пипи преведени су на 50 језика, а по њима је снимљено више цртаних и играних филмова.

У Стокхолму, на адреси Далагатан 46, Астрид Лидгрен је провела већи део свог живота. Ту су расла и њен деца, Ласе и Карин, од којих је касније позајмила идеје за многе књиге.

Приче које је писала, Линдгрен је прво читала својој кћери Карин.

Познате књиге попут "Карлсон с крова“", "Емил из Ленеберја“ и "Браћа Лавље срце"“ морале су прво да прођу оштру цензуру њене деце. Ове књиге и данас се читају широм света, а Линдгерн је 1985. у Србији добила Повељу Змајевих дечијих игара.

Многи њени романи су успешно екранизовани.

Астрид Линдгрен је прва ауторка дечијих књига која је добила Награду за мир немачких књижара (1978). Говор који је одржала поводом награде искористила је да се заложи за одгајање деце без насиља. За права деце залагала се и у дубокој старости.

Међутим, мисли Линдгрен нису биле само у свету дечијих књига, већ је пасионирано пратила и политику, наводи Дојче веле.

Почела је да пише дневник у јесен 1939. године када је написала: "Штета што нико не убије овог Хитлера“". Њени ратни дневници (1939-1945) недавно су објављени под насловом "Човечанство је изгубило разум"“.