Помоћу депоније узгајају парадајз

На ободима летонске престонице Риге депонија је изграђена у време када је та земља била под совјетском доминацијом. Иако је некада била препрека за учлањење те земље у Европску унију, сада је парадајз са тог места постао нови симбол Риге.

Узгаја се уз употребу обновљивих извора енергије, то јест, метана, добијеног из отпада. Опрашују га специјалне пчеле увезене из Белгије. На депонији, где завршава око половине отпада у Летонији, осим метана могу се наћи други загађивачи као и велика количина глине.

„Смеће заузима огроман простор, то је права планина отпада. Овде годишње заврши 300.000 тона смећа, а ако се ништа не би урадило све већа површина земљишта била би под њим. Осим тога гас из отпада се емитује у атмосферу и загађује је. Он је опасан и за озонски омотач. И вода овде није добра за животну средину, мора да се филтрира пре него што се врати природи“, каже Алгарс Пексенс, технички директор електране „Гетлин“.

Међутим, данас су на том месту и травнате падине на којима пасу овце. У Летонији се планира отварање фабрике за рециклажу за два месеца, а постоји и 10 - годишњи план који подразумева поновно коришћење између 85 и 90 одсто од 300.000 тона отпада.

„Један генератор сакупља гас који се емитује из депоније, чисти га и производи струју у специјалним моторима са унутрашњим сагоревањем. Мотор се греје, као и у аутомобилу, па том генератору треба велики радијатор за хлађење. Стаклена башта где се узгаја парадајз је тај радијатор. Једина веза између стаклене баште и депоније јесте топлота која долази из ње“, истиче агро-економиста Гунгарс Страутс.

Напори летонских власти су у складу са недавном дебатом у Европском парламенту о коришћењу ресурса. Парламентарци су позвали на реализацију амбициозне стратегије у целој Европској унији која се тиче смањивања количине отпада.