Некада су се жене депилирале рендгенским зрацима...

Пудер од олова

Данашњи пудери углавном су лагани и нису превелико оптерећење за кожу, уколико их правилно скидамо и не користимо пречесто. У античкој Грчкој и античком Риму почели су да експериментишу с оловом на кожи. Олово као средство улепшавања постало је најпопуларније у елизабетанско доба. Тада је бледа пут била врло модерна, а како би постигле такав тен, жене су користиле олово помешано са још неким састојцима.

Депилација икс-зрацима

Кад је направљен рендген, нико није у кратком року препознао штетност зрачења. Управо супротно, све оно што је указивало на штетност људи су прихватали као погодности икс-зрака. Доктор Леополд Фројнд приметио је да су икс-зраци некако повезани с опадањем длака, али он је то протумачио као врло позитивно средство за лечење прекомерне длакавости. Убрзо након тога, мањи радијацијски апарати почели су да „улазе“ у козметичке и фризерске салоне.

Паразити после ручка

Почетком 20. века почеле су да се производе таблете које су садржале кравље паразите. Произвођачи, али и купци сматрали су да ће паразит појести сав „непотребан“ садржај желуца, односно да ће им паразит појести нежељене килограме. Наравно, тада нису знали да паразит може нарасти и до 25 метара.

Пацови у перикама

Перике су у 19. веку постале најважнији показатељ богатства, угледа и лепоте. Међутим, огромне перике није било лако одржавати. Жене су једну перику носиле и по неколико недеља, а оне су постајале дом буба, па чак и пацова. Некад су морале да око перика стављају кавезе, како ништа не би могло да их уништи.

Арсен за лепши тен

Некад омиљена супстанца тровача, арсен, постао је неизбежно средство за побољшање тена и лакше дисање средином 19. века. Конзументи су почињали с врло малим дозама и лагано је повећавали када би им порасла толеранција. Арсен је побољшавао тен и „олакшавао“ дисање. Последице престанка козумације биле су повраћање, затвор, бол у мишићима и други симптоми.

Беладона капи за повећање зеница

Биљка беладона (Atropa belladona, велебиље) користила се као халуциногена дрога, лек и отров. За време ренесансе у Италији су је мешали с капима за очи како би им се шириле зенице (упркос могућности појаве слепила!) јер су раширене зенице у то су доба биле врло привлачне.

Везивање стопала за бољу удају

У 10. веку у Кини су мала стопала сматрали изузетно привлачним. Што је жена имала мања стопала, то су њене шансе за удају биле веће. Везивање стопала дуготрајан је и врло болан процес.

Стањивање ножних прстију

Стањивање ножних прстију постало је тренд недавно – почетком 21. века. Жене су постале опседнуте тиме како им прсти изгледају у отвореној обући. У том случају окрећу се хирурзима који раде „липосукцију“ ножних прстију, односно, уклоне сав вишак масноћа око костију. Здравствене организације изразито се противе овим операцијама, јер је свака операција велики ризик за тело.

Корсет за фигуру пешчаног сата

Иако су се први корсети појавили још у 16. веку, њихова популарност не јењава ни данас. Мини-струк код жена био је и остао врло привлачан, јер је стварао слику фигуре пешчаног сата. Да би облине избиле у први план струк је све више и више стискан. Опстипација, оштећење органа, вртоглавица, губљење свести и друга неугодна стања нису спречили жене широм света да и данас утежу своја тела на исти начин.

Увећање груди

Повећање груди друга је операција по популарности естетских оперативних захвата. Операција уметања првих силиконских груди обављена се још 1962. године и од тада јој је популарност само расла. Данас је она најизвођенија у САД, Кини, Бразилу и Италији. Осим опасности операције саме по себи, силикони представљају и друге претње. Умеци могу пући, оштетити ткиво, узроковати болове и повећати осетљивост груди.

Иако се појам лепоте мењао кроз векове, жеља жена да буду лепе остала је једина константа.