Осам векова „Магна карте“

Велика повеља слободе или „Магна карта“ (позната и као Магна карта либертатум) је енглески уставни документ из 1215. којим је ограничена моћ краља Јована без земље и осталих владара. Потписана је 15. јуна 1215. године у Ранимиду, западно од Лондона.

Велика повеља је настала као резултат неслагања између римског папе и краља Јована и његових барона у погледу краљевских права. Тражило се од краља да се одрекне одређених права и да поштује одређену законску процедуру као и да прихвати да краљева воља може бити ограничена законом.

„Магна карта“ је први корак дугог историјског процеса који је довео до владавине уставног закона, и до данашње владавине права (правне државе).

Национална библиотека је 2013. године најавила да ће за њену годишњицу 2015. током три дана изложити све првобитне примерке тог документа.

„Начињени су многи примерци и послати бискупима, а вероватно и судијама“ у целој Енглеској, рекла је Клер Бреј, главни кустос одељења средњевековних рукописа библиотеке и додала да само четири постоје и данас. Два примерка су у збирци британске „Националне библиотеке“, један у катедрали у Линколну, у централној Енглеској, и један у катедрали у Солсберију, на југозападу земље.

„Повеља је важила мање од 10 недеља“, рекла је Клер Бреј. „Барони, који су познавали краља Јована, поставили су клаузалу која га обавезује да каже да је неће поништавати. Готово прво што је учинио, било је да је послао некога у Рим папи Иноћентију III да затражи повлачење Магна карте“.

Папа је укинуо повељу, а Британија се вратила у грађански рат. Краљ Јован је умро наредне године, а на престолу оставио деветогодишњег сина, Хенрија III. Намесник који је управљао уместо младог Хенрија, вратио је Магна карту на снагу.

Иако су многе њене клаузуле касније занемарене, оборене или прерађене, тај документ је основа британског права, чији је утицај био од пресудног значаја за каснија документа, међу којима је и амерички устав.

„Магна карта“ је у 13. веку више пута поново издата и до данас постоји 17 примерака тих каснијих издања. Петнаест је у Великој Британији, једна у Парламенту Аустралије, а једна у Архиви САД.