Читај ми!

Последњи минут јуна трајаће 61 секунду

Неравномерна ротација Земље биће одговорна за то што ће последњи минут 30. јуна ове године трајати 61 секунду. Процедура којом се додаје једна секунда како би се ускладиле две временске скале, природна и атомска, наилазе на све веће критике и може се очекивати да ће се од ње у скоријој будућности одустати.

У свим земљама света, у ноћи између 30. јуна и 1. јула, у Универзалном координисаном времену (УТЦ), минута између 23:59 и 00:00 часова трајаће секунду више него обично.

„Иако обични смртници неће ни приметити тај вишак секунде, велики системи сателитске навигације, као и системи синхронизовања великих компјутерских мрежа мораће строго да воде рачуна о овој промени“, објаснио је за АФП Данијел Гамбис, директор Службе за ротацију Земље.

Додатом секундом усклађујемо две временске скале, Универзално време (УТ), засновано на ротацији Земље и њеном положају у односу на свемирска тела и Међународно атомско време (ТАИ), установљено 1971. године.

Када је 1972. међународном конвенцијом установљено Универзално координисано време, договорено је да разлика између две временске скале не може бити већа од 0,9 секунди.

Од те 1972. године додато је 26 секунди (укључујући ону од 30. јуна). Последњи пут је једна секунда додата у јуну 2012, а пре тога у јуну 2008. године.

„Земља врлуда док се окреће око своје осе док су атомски часовници смртно дисциплиновани“, навео је Гамбис.

Дугорочно, због утицаја гравитација Месеца и Сунца, који утичу на плиме и осеке, плава планета има тенденцију да успори своје кретање. Такође је осетљива на атмосферска кретања, на промене леденог покривача, земљотресе, па тако један дан не траје тачно 24 часа.

Планети Земљи треба нешто мало више од 86.400 секунди за револуцију од 360 степени, или да обрне један круг око своје осе.

Атомски часовници су пак изузетно прецизни, тако да би до раскорака од једне секунде код њих могло да дође тек сваких 300 милиона година.

Тренутно, више од 400 атомских часовника у свету омогућавају Међународном бироу за тегове и мере у француском граду Севру да израчунају Универзално координисано време.

Поједине земље, попут Француске и САД, противе се додавању ове једне секунде, сматрајући да то непотребно компликује ствари, док се друге, као што је Велика Британије, залажу за њено задржавање.

Дебата на ту тему биће одржана у оквиру Међународне уније телекомуникација идућег новембра како би се на научном нивоу одлучило да ли да се спорна секунда укине или остави.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
30° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи