У Виминацијуму пронађена икона Подунавског коњаника

Директор Виминацијума др Миомир Кораћ, рекао је за Танјуг, да је представа на икони подељена у две зоне. Горња зона није потпуности очувана и на њој је највероватније представљен небески свет, са бистама Сола и Луне, вероватно са још неким атрибутима нпр змијама итд.

У средишњем делу је представа стојеће непознате богиње, између два коњаника, и она заузима централно место.

У доњој зони са леве стране уочљиво је неколико фигура од којих се издвајају се две фигуре у процесији и највероватније и оне представљају божанства.

„Мермерна плоча је била колорисана црвеном и окер бојом, што је веома ретко и овај налаз је изузетно значајан за сва будућа тумачења овог култа“, навео је Кораћ.

Иконе Подунавских коњаника су до сада углавном налажене у олову и бронзи и до сада је пронађен само један комад израђен у мермеру. На основу отиска са задње стране најверованије је икона била уфасована у зид објекта могуће и самог храма.

На овом релативно малом простору пронађено је више објеката који упућују на храмове подигнуте у част Фонтуне, Нимфи (прошле године је пронађена стела која облежава место где је подигнут Нимфеум), и сада Подунавског коњаника.

„Култ Подунавског коњаника и дан данас представља за истраживаче, нарочито овог простора, загонетку и још увек о њему може да се говори само као о мистичном култу“, објаснио је Кораћ.

Углавном је распрострањен је дуж лимеса, односно утврђења римске границе на Дунаву, највећим делом у римским провинцијама Панонија инфериор (Доња Панонија, Мезија супериор (Горња Мезија) и Дакија (Дакија).

Генерално тумачење овог култа је да он вуче генезу од аутохтоних елемента, али је тешко одредити његове носиоце. У култу је снажно уочљив и утицај оријенталних религија, првенствено митраизма.

Пре две седмице археолози који раде у Виминацијуму пронашли су две мермерне статуе изванредне обраде и златну огрлицу из римског периода.