Шумадијски чај крепи тело и душу

Постоји хиљаду чајева, а само је један шумадијски. Шумадијски чај греје и лечи душу и зато је јединствен у целом свету, каже за Танјуг Зоран Тијанић из Гледића, један од организатора „Шумадијске чајанке“ одржане у оквиру Сајма туризма и сеоског туризма у Крагујевцу.

Наглашавајући да се сви чајеви углавном пију у хладнијем периоду године, Тијанић додаје да се шумадијски чај, односно грејана или слатка ракија, или врућа, како је где зову у Србији, пије само у месецима који у свом називу имају слово „р“, односно од септембра до априла наредне године.

„У шумадијским селима у зимском периоду шумадијски чај се више пије од других пића. Он спаја пријатеље, рођаке, комшије, који се сваког дана састају код другог и свако јутро попију по неколико шумадијских чајева у дружењу, разговору и планирању“,каже Тијанић и додаје да га углавном припремају мушкарци, али и да свака шумадијска домаћица зна да направи тај напитак.

Тијанић оцењује да је шумадијски чај најбољи када се припреми од квалитетне ракије, и то ракије справљене од ранке шумадинке, или само ранке, како је зову у другим крајевима Србије.

„Поред тога, на квалитет шумадијског чаја утиче и 'запршка', то јест карамел односно топљени шећер. Ми у Шумадији то волимо да припремамо на кутлац од шпорета, да се усија и отопи шећер како би шумадијски чај добио боју“, објашњава Тијанић.

Врло је битно да ракија проври, јер, додаје кроз осмех, ако не пребаци кључ, тада ракија постаје опасна по онога ко је конзумира.

„Битно је и заслађивање и да ракија нема киселину, а подразумева се да треба да буде врхунског квалитета“, истиче Тијанић и додаје да, у зависности од краја у Србији, неко воли да је више слађа, неко мање, те и да се у појединим местима користи и мед како би ракија била укуснија.

Говорећи о историјату шумадијског чаја, Тијанић тврди да се припрема од када постоји Шумадија, а да је он од малена учио од старијих како за десетак минута да припреми то аутохтоно пиће централне Србије које мора да има квалитет, укус, мирис и сласт, те и уз коју храну га треба конзумирати.

„Најбоље је пити шумадијски чај уз суво месо и кисели купус, јер тада купус упија снагу ракије и чај постаје блажи, па се више тражи и више жели да се попије“, оцењује Тијанић.

Шумадијски чај припрема се и од ракија од шљива маџарке, стенлејке, чачанске лепотице и чачанске родне, и то тек када прођу бар три седмице од ферментације, јер, како оцењују искусни мајстори у његовом припремању, треба шећер из воћа да пређе у алкохол.

Поред „Шумадијске чајанке“ одржане у граду на Лепеници, од пре две године се у Кутлову код Крагујевца одржава тродневни фестивал „Шумадијски чај“ у част том шумадијском бренду са циљем његове афирмације кроз развој сеоског туризма, пре свега међу туристима из иностранства.