Све више леда, упркос глобалном загревању

Са друге стране, подаци данског Института за метеорологију говоре о још већем проширењу, од чак 63 одсто. Сателитски снимци указују не само на ширење ледене површине већ на њено јачање, односно густину.

„Лед постаје дебљи, а тиме и отпорнији на будућа отапања“, навео је професор Ендрју Шепард са британског Универзитета у Лидсу, додајући да је неуобичајено хладно лето погодовало ширењу ледене масе.

Иако преовлађујућа теорија глобалног загревања говори о томе да се полaрне капе топе и да се због тога ослобађа велика количина метана у заробљеном леду, чини се да научници још морају да виде колики утицај човек има на брзину загревања и хлађења Земље.

Стручњак за проучавање ледених површина професор Ед Хокинс са Универзитета у Редингу каже да теорија глобалног загревања не даје потпуно објашњење климатских промена.

„Осим људских фактора, који јесу доминантни, морају се у обзир узети и природне варијабле, попут многих природних процеса који су циклични. Према томе, требало би да Земља почне да се хлади, а не да се загрева“, објаснио је Хокинг.

Осим на Северном полу, повећавањe ледене површине забележенo је протеклих неколико година и на Антарктику.

Лед на Јужном полу покрива око 18 милиона квадратних километара.

Изузев појединих година када се догађало да се ледена површина због тренутних високих температура смањи, научници последњих 40 година на Јужном полу бележе лагани, али константни пораст ледене површине.