Неолитске богиње из Трстеника

Археолошко налазиште „Благотин“ у трстеничком селу Пољна, где је пронађено једно од најстаријих насеља у Европи, после две деценије поново побуђује интересовање стручњака.

Због реплика богиња, пронађених пре више од двадесет година на локалитету „Благотин“, 25 километара од Трстеника.

Испекли су их археолози у реконструисаној неолитској пећи, од глине из аутентичног глиништа, а на основу оригинала који се чувају у депоу Филозофског факултета у Београду.

„Овде постоји много одговора на питања на која ми овом приликом можемо да дамо одговоре, а који су значајни и за науку и за презентацију културне баштине“, каже археолог Ана Ђуричић.

Богиње, као и глинени модел пшенице, на чијој је полеђини, сматрају стручњаци, уцртан најстарији урбанистички план на свету, нађени су када и остаци насеља с краја 7. миленијума, старијег и од Винче.

Ископавања која је водио доктор Светозар Станковић, обустављена су увођењем санкција крајем прошлог века.

„Боравили су овде археолози не само из Европе, већ и из Канаде и Америке. Нама је посебно упечатљива прича Канадских археолога који су на српско мађарској граници данима камповали у шаторима које су понели за овде. Њих мађарска Влада у оним тешким временима за државу није хтела да пусти да пређу границу“, истиче управница Музеја у Трстенику.

Остаци неолитске метрополе са око стотину кућа и зиданим храмом, заштићени су земљом и високом травом.

Овај пројекат има за циљ да покрене археолошка ископавања и оживи локалитет „Благотин“, који је наш познати сликар Милић од Мачве назвао „пупак света“.

Трстеничани се надају да долазе боља времена, када ће се поред 350 квадрата истражити и преосталих шест хектара локалитета.