Велико српско археолошко благо

Ископавања су открила основу велике бранич-куле, која потиче из 14. века, зидане од правилних блокова сиге, својевремено висине до 22 метра, рекла је за Танјуг археолог саветник из Републичког завода за заштиту споменика културе Марина Бунарџић.

Пронађене су и две епископске гробнице, као и бројни предмети из 13. века, који показују да је овај манастир био епископско седиште од 1219. године, када је српска црква стекла аутокефалност.

Тренутно се истражује југоисточни део манастирске трпезарије, која је обновљена на темељима византијског обзиђа у време владавине краља Стефана Дечанског, почетком 14. века.

Пронађено је посуђе и неколико објеката из времена патријарха Макарија Соколовића.

Посебно су значајни оловни печат манастира и 140 сребрних талира, кованих у бројним европским градовима, који потичу из скривене манастирске ризнице, из раздобља када је Бања страдала у аустро-турским борбама.

„Нашли смо и дивит, односно прибор за писање одличне израде, бројне предмете од печене земље и керамичке лонце с краја 15. века, када је манастир захватио велики пожар“, додаје Бунарџићева.

„Ови налази ће бити конзервирани и укључени у прибојску средњовековну збирку и изложени у Завичајном музеју града на Лиму у оквиру сталне поставке“, каже директор те установе Саво Дерикоњић.

Поред истраживања у Прибојској бањи, Министарство културе одобрило је завичајном музеју средства за пројекат заштите камених надгробних споменика.

Због тога су протекле седмице у Прибоју боравили стручњаци из Централног института за конзервацију из Београда, који су започели истраживања ових белега на локацији Побрежје, који потичу из раздобља од 13. до 17. века, а многи су уништени приликом изградње болнице и фабрике „Полиестер“.

Претходном анализом 2007. и 2008. године откривена су 43 гроба у некрополи, која представљају једно од ретких систематски истражених средњовековних гробаља у Србији.