Свемир је „испљунула“ црна рупа?

Да ли је свемир рођен из Великог праска, или га је „испљунула“ црна рупа? Физичари сада имају још једну претпоставку о томе шта се догодило у тренутку када је настало све што нас окружује пре 13,7 милијарди година, пише портал Њуз ком (news.com.au).

Хаотични Велики прасак је само једна од теорија, која и даље не може у потпуности да се уклопи у постојеће оквире физике.

За сада научници верују да је пре Великог праска постојао „сингуларитет“, невероватно густо и вруће стање простора и времена. У суштини, како је то претпоставио Стивен Хокинг, био је то садржај „стомака“ црне рупе.

Са тим се слажу и три астрофизичара из Канаде који у новом раду о настанку свемира пишу: „Највећи изазов космологије јесте разумевање Великог праска“.

Доктор Ниајеш Афшорди и његове колеге, сматрају да је сингуларитет био део четвородимензионалне црне рупе и да је време да заборавимо на идеју о Великом праску.

Почетак свега, према њиховом мишљењу, јесте тренутак када је црна рупа избацила садржај из свог „стомака“, то јест, из друге димензије.

Таква „пројекција“ може да објасни велики проблем с којим се суочавају теоретичари Великог праска: космичку инфлацију, тренутак када је универзум из „ничега“ постао „нешто“.

Ми смо, према њиховом мишљењу, само пројекција „оброка“ који је прогутала црна рупа.

Тродимензионалне црне рупе у нашем свемиру имају дводимензионални хоризонт догађаја: дводимензионалну границу која означава „тачку без повратка“.

У четвородимензионалном свемиру, црна рупа би могла да има тродимензионални хоризонт догађаја.

„Идеја да потичемо са ивице хоризонта догађаја четвородимензионалне звезде која се урушава сама у себе у неком другом универзуму можда звучи бизарно, али ми ћемо тестирати сваку теорију о настанку свемира“, каже астрофизичар др Алан Дафи са Универзитета „Свинбурн“ у Мелбурну.

„Ако наша теза прође тестове, онда заслужује да је други схватају озбиљно“, истиче Дафи.

Идеја је заиста чудна, али за разлику од теорије о Великом праску, ова се заправо математички уклапа. Такође, слаже се са примарним правилом науке: даје поверљива предвиђања. То ће, по свему судећи, бити тежак посао.

Али, ако се теза покаже као исправна, то ће повући са собом још много питања, попут тога, одакле потиче поменути четвородимензионални свемир.