На рубу смо шестог масовног изумирања!

Ново истраживање научника са Универзитета „Дјук“ упоредило је стопе смртности у прошлости и сада. Закључили су да врсте тренутно умиру десет пута брже него што се претходно веровало.

„На рубу смо шестог масовног изумирања. Да ли ћемо га избећи зависи од наших потеза“, истиче вођа истраживања биолог Стјуарт Пим.

Рад је објављен у часопису Science, а научна заједница похвалила је истраживање, јер је једно од ретких које се усресредило на стопе изумирања а не на број врста које сваке године нестану.

Притом, истраживање је рађено тако да се израчуна „стопа смртности“ врста на милион врста.

Пим је 1995. године израчунао да су животињске и биљне врсте пре појаве човека изумирале стопом од једне на милион. 

Сада је, у светлу нових података, поменути биолог ревидирао своје истраживање на 0,1 врсту, а у складу са тиме садашња стопа смртности је 100 до 1.000 пута већа.

„Комбинацијом бројних фактора врсте нестају много брже него раније. Ипак, најбитнији од свих је нестанак природних станишта зашта је главни кривац човек“, каже Пим и његов сарадник Клинтон Џенкинс са Института за еколошка истраживања у Бразилу.

Према његовим речима, у рачуницу треба додати и инвазивне врсте, климатске промене и изловљавање

„Добар пример је белорепа океанска ајкула, која је некада била један од најраширенијих морских предатора. Сада су толико изловљене да се изузетно ретко виђају“, каже биолог Борис Ворм са Далхаус универзитета.

„Уколико ништа не предузмемо ситуација ће да крене као са диносаурусима“, објашњава Ворм.

До сада су се пет пута десила велика изумирања живота на планети.

Око 66 милиона година уназад , у једном таквом изумирању нестали су диносауруси и три четвртине врста на Земљи. Око 252 милиона година, у Великом умирању (како је названо треће изумирање) нестало је више од 90 одсто врста.

Ипак није све изгубљено. Једна од прича које уливају наду је она о златном лављем тамарину. Пре неколико деценија веровало се да су ови ситни примати изумрли због нестанка природног станишта.

Међутим, онда су пронађени у забаченим деловима Бразила и одгајани у заробљеништву, а биолози су се изборили да се за њих одвоји једно парче прашуме. Популација златних лављих тамарина се сада потпуно повратила.