Ципелица – моја колегиница

Од блата из стишких њива до председничких палата, свуда је закорачила нога новинарки пожаревачких редакција, а у томе су им најбољи сведоци управо њихове ципеле. Зато се изложба коју су приредиле у свечаним салонима пожаревачке Градске скупштине и зове „Ципелица – моја колегиница“.

„Ципелице су од миља“, објашњава Драгана Деурић, новинарка Радио Пожаревца, „али оне су нама заиста најбоље другарице, јер без добрих ципела не можете урадити посао. Џаба вам знање и искуство ако поклекнете на првом километру.“

Према речима Леле Ликар, новинарке листа Реч народа, изложене ципеле осликавају сјај и беду новинарске професије.

Новинаркама је радни дан непредвидљив, па се често деси да на посао пођу у салонкама, а онда са њима заврше, рецимо, на површинском копу.

„Овде сам изложила нануле са високом петом“, каже Ана Грујић, новинарка листа Нова реч. „Нисам ни сањала да ћу тог дана, када сам их обула, ићи у археолошки парк 'Виминацијум' и то тамо где ископавају мамуте. Када ме је видео доктор Кораћ (Миомир Кораћ, директор 'Виминацијума'), ухватио се за главу! Онда смо се везали алпинистичком опремом и урадили разговор, али сам после тога имала жуљеве, ноге су ми биле црне, а нануле уништене од песка.“

Сведоци издржљивости новинарки и њихових ципела су њихове колеге, са којима често табанају по истим теренима.

„Упадале су у муљ, газиле по ђубрету“, присећа се Урош Урошевић, новинар Радија Бум 93. „Данас је заиста тешко бити новинар у Србији, а поготово жена-новинар. Често су оне и мајке, имају породицу о којој морају да брину. Веома је тешко све то ускладити са овим послом, који је можда тренутно на најнижим гранама у Србији.“

Судећи по, углавном похабаним, изложбеним експонатима, тест издржљивости теренског рада боље су поднеле новинарке него њихове ципеле. А то доста говори о снази коју жена у новинарској професији мора имати.