Како се вози тенк? Тешко!

Једно од најатрактивнијих занимања у војсци јесте управљање тенком. Посао тенкисте је и велика одговорност за машину тешку чак 41 и по тону, која троши много горива, као и за веома софистицирано наоружање.

Припадници 46. тенковског батаљона из Врања су у емисији Дозволите... показали како се вози тенк „М-84“ у теренским условима на југу Србије.

Посаду тенка чине командир, нишанџија и возач и они кажу да функционишу као тим и да у војсци важи правило да тенкисти дишу као један.

Командир тенковског вода (који чине три тенка) потпоручник Будимир Товиловић истиче да без обзира на његов чин, он само усмерава своје потчињене (возача и нишанџију и посаде остала два тенка).

„То су све професионални војници и они су добро обучени за своје дужности. Моје је само да им командујем 'спреман за марш' и 'спреман за паљбу', као и да им указујем на војнички живот“, објашњава Товиловић.

Грдосију тешку 41 и по тону покреће мотор са 764 коњске снаге на верзији „М-84“ и 985 коња на моделу „М-84 А“. Максимална брзина на асфалтном путу је 60, а на макадаму до 45 километара на час. 

Наоружање тенка чине топ калибра 125 милиметара и два митраљеза, један калибра 7,62 и један калибра 12,7 милиметара.

Основни начин дејства топа и оба митраљеза је у покрету тако да посада заиста треба да делује као тим, јер се тенк креће и у миру и у рату најчешће по неравном терену, влажној земљи и често и у планинским пределима.

Возач тенка десетар Немања Раденковић упоредио је вожњу тенка и аутомобила које су на први поглед можда сличне, али су и веома различите.

„У тенку постоје команде за управљање лево и десно, значи нема волана. Из тенка током вожње (кроз перископ) имамо видно поље од само 18 степени, док је у аутомобилу видно поље 180 степени“, објашњава Раденковић.

Униформа тенкиста је посебно кројена тако да приликом уласка и изласка из тенка они могу да се крећу без страха да ће закачити џеп или неки други део одеће за многобројне уређаје.

Потрошња, права „ситница“

Радијус кретања са пуним резервоаром износи од 460 до 650 километара, зависно од подлоге по којој се тенк креће. За вожњу по асфалту на тенк се монтирају гумени додаци за гусенице, како се пут не би оштетио.

Потрошња горива креће се од 260 до чак 430 литара на 100 километара, док „на леру“ троши 30 до 40 литара за један сат рада!

Тенк „М-84“ може да савлада препреку висине 85 центиметара, пређе ров ширине 2,8 и канал са водом, реку или поток дубине 1,2 метра.

Када се комплетно херметички затвори и на њега намонтира цев за доток ваздух, шноркла, може да савлада воду дубине пет метара, уколико се на дну налази чврста подлога. Има и уређај за самоукопавање.

Кабина тенка је опремљена системом за заштиту од атомских, биолошких и хемијских напада, који у пракси служи и ако клима уређај.

Тенк „М-84“ производио се у време бивше Југославије, до 1991. године. Делове за тенк производило је више од хиљаду фирми са територије целе земље, а сам тенк склапан је у фабрици „Ђуро Ђаковић“ у Славонском Броду.

Југословенски тенк представља модернизовану варијанту руског тенка „Т-72“, на коме су уграђена савремена електронска средства (тада) домаће производње и бољи оклоп.

Најзначајнији страни купац био је Кувајт који и данас има „М-84“ у свом наоружању.

Још се памти чувена трка југословенског „М-84“ и америчког тенка „абрамса“ у кувајтској пустињи. Погодили сте, ми смо победили.