Краљевачки ортопед лечи дивље животиње

Суграђани га углавном познају као лекара и политичара без длаке на језику, али мало ко зна да краљевачком ортопеду Љубиши Јовашевићу на имању друштво праве многобројне животиње које је спасао сигурне смрти.

Дивље животиње попут вукова, медведа, дивљих свиња и мачака након излечења враћао је у шуме око Краљева, док су му домаће попут паса, магарца или коња, остале верне годинама.

Истакнути ортопед, чијим се именом назива и једна метода операције колена, бивши директор Завода за рехабилитацију „Агенс“, лекар Ургентног центра у Београду, бивши председник Општине Краљево и савезни посланик, као и некадашњи потпредседник Биоетичког комитета Савета Европе, свестрана је личност са многим знањима, али много времена посвећује и животињама.

На његовом имању у месту Црна река у долини Ибра, налазе се прави мали зоолошки врт и клиника за дивље и домаће животиње.

Безброј је животиња које је оперисао и излечио, свеједно да ли су нечије или ничије.

На имању, најстарији станар је магарац Чеда, којег је доктор спасао од кланичара који су хтели да од њега направе кобасице.

„Магарац је први стигао на имање, а судбина је хтела да заврши на неком од менија. Мој пријатељ га је купио пре 15 година за тадашњих 30 марака негде у Црној Гори. Довео га је код мене, и тако се Чеда одомаћио“, прича Јовашевић, напомињући да је то најинтелигентнија од свих животиња које су боравиле на имању.

Јазавци, лисице, вукови, дивље мачке и свиње, па чак и једно мече, били су гости доктора Јовашевића. Њих су углавном доносили ловци или људи добре воље који су их налазили на планинама.

На имању би остајали онолико дуго колико им је било потребно да се излече и опораве, а онда су враћани у дивљину.

Дивље животиње на дистанци

Јовашевић каже да никада није ишао до краја у контакту са њима, јер су оне морале да наставе свој живот далеко од људи.

„Догодило се да ми дивља мачка узме храну из руке, али ми никада није дозволила да је милујем. Нисам хтео да имам контакт ни са вуком, јер сам хтео да га пустим у дивљину. Са дивљим свињама је била другачија ситуација, јер је њима простор на имању одговарао“, објаснио је доктор, започињући причу о групи риболовца који су дошли на Ибар.

„Три прасета која су била пуштена, осетила су храну и отишла до њих. Један од њих се толико препао да је скочио у Ибар, усред јануара. Једва смо га извукли“, прича Јовашевић.

Док је осамдесетих година радио у Ургентном центру у Београду, Јовашевић је водио једну експерименталну лабораторију у којој се радило са псима и имплантатима.

„У њој смо обучавали ветеринаре да се баве ортопедском хирургијом која је за њих у то време била страна, због специфичности инструменталија. Али и сада понекада када је у питању нека хируршка дисциплина за кућне љубимце, поједини пријатељи потраже помоћ од мене“, наводи Јовашевић.

Захваљујући доктору Љубиши Јовашевићу, бројне животиње у Зоолошком врту су спасене.

Излечио је медведе, рисове, мајмуне, па чак и једну ламу.

Стални становници његовог имања, дуги низ година су, осим поменутог магарца Чеде, коњ-пастув, руски хрт, аргентинска дога, пит бул, патке и мисирке.