За јахање метле гљива је крива!

Стереотипна слика вештице је злокобна жена која у дугој црној хаљини и са шиљатим шеширом на глави лети на метли.

Ако сте се икада питали зашто је метла, у колективној машти, постала главни атрибут ових демонских бића, објашњење лежи у ражаном хлебу и дроги, тј. халуциногеној гљиви ергот.

Наиме, у средњем веку, па све до ренесансе, хлеб се у Европи углавном правио од ражаног брашна. А на ражи расте ергот, печурка која у већим дозама може да буде смртоносна.

У мањим количинама, међутим, ова гљива је моћни халуциноген, објашњава магазин Атлантик, цитирајући средњовековне текстове у којима се описују људи погођени изненадним лудилом који плешу улицама до изнемоглости.

По повратку у нормално стање, они би описивали психоделичне визије које су пратиле њихово привремено стање транса.

Много касније, у 20. веку, швајцарски хемичар Алберт Хофман објаснио је ефекте ЛСД-а проучавајући ергот.

С временом, људи су почели да користе ергот, не више да би месили хлеб, већ због његових халуциногених својстава.

Која је улога метле у свему томе? Поклоници ергота нису могли само да прогутају печурку јер би она на овај начин могла да изазове јаке мучнине и кожне иритације. За „летење“ без нежељених последица, било је пожељно да дрогу апсорбују путем коже, посебно гениталија.

А управо ту долази до употребе метле, тачније њене дршке која се премазује пастом справљеном на бази ергота.

Године 1976, амерички психолог Линда Капорел изнела је хипотезу по којој је крајем 17. века држава Масачусетс била жртва „епидемије“ ерготизма, а да је епицентар те пандемије био Салем.