Пре у хотел него у изнајмљен стан

Живот у хотелу звучи као луксуз. Не и за Јона Стеријана који је у томе нашао добру рачуницу. Уместо да полаже рачуне станодавцу, студент права из околине Вршца, већ пола године, кључеве свог дома поверава рецепционару.

Двокреветну собу коју дели са цимером, плаћа 12.000 динара месечно.

„Одлучио сам се за овај хотел, првенствено због цене која одговара мом буџету и близине факултета. Једини рачун који плаћамо је станарина, а струја и грејање су урачунати“, објаснио је Стеријан.

Томе треба додати и сређивање собе, чисте пешкире два пута седмично, али и храну и прање веша по повољнијим ценама.

Једнокреветна соба месечно стаје око 19.000 динара. Зато се многима живот у хотелу у центру Београда исплати, иако се станови у престоници издају за трећину јефтиније него прошле године.

Интерес су нашли и хотелијери. Због великог броја празних соба, поједини хотели у престоници у друштвеном власништву, нуде собе по повољнијим ценама на дужи период.

Према речима раднице у хотелу, Горице Аврамовић Палашти, главни разлог је попуњеност капацитета.

„Будући да су трошкови велики наравно да нам се исплати, а заинтересованост је велика“, истакла је Аврамовић Палашти.

Више од половине смештајних капацитета у Србији не може да се такмичи на међународном туристичком тржишту, кажу у Удружењу хотелијера. Кад су собе празне, поручују, исплати се издати их и јефтиније.

„Основно је да кревет не сме бити празан. Сваки кревет, лежај, соба, уколико нико није боравио, то је губитак у неповрат“, нагласио је Георги Генов из Удружења хотелијера.

Године немара у хотелима који су у друштвеном власништву, тешко је сакрити. Издавањем соба по повољнијим ценама на дужи период, кажу запослени, макар покрију трошкове. Свесни су и они, као и станари, да је то прелазно решење.