Приједорчанка „нестала“, оставивши кутију и поруку

Приједорчанка Јелене Топић, која је скоро месец дана стајала ћутећи у центру града, у недељу 27. октобра је прекинула своју мисију.

На месту где је свакодневно стајала, осванула је празна кутија и порука исписана кредом „Позови 1413“.

Сви знају да је реч о хуманитарном броју за помоћ болесном дечаку Игору Старчевићу. Тако је Јелена завршила мисију.

Завршила и није проговорила, бар не пред новинарима. И њени породица и пријатељи су се заветовали на ћутање. Нико ни реч да каже о Јелениној тајни.

Једини начин комуникације протеклих тридесетак дана биле су поруке које је остављала поред себе. Међу последњим порукама била је „Како да одем из земље“.

Јелена је била истинска градска атракција. Иако још нико тачно не зна прави разлог њене тридесетодневне мисије, сазнајемо да је она уз себе имала тим људи који је камерама бележио сваки њен тренутак на тргу.

Осим камерама, тим је био опремљен и фото-апаратима. Наводно је имала и камеру скривену у одећи, која је бележила лица и гримасе људи који су јој прилазили, а била је и озвучена.

Све то, како се прича, због будућег документарног филма, који ће ускоро монтирати за своје потребе.

Управо због тога, Приједорчани верују да је ово највероватније њен дипломски рад на Академији уметности у Бањалуци, одсек режија.

Додуше, прича се и да је „масно“ плаћена од стране једне организације. Ипак, све су то нагађања.

Многе је њено стајање и ћутање доводило до суза, али је било и оних које је њена појава иритирала.

На помен Јелене, само би одмахивали руком, брзо прошли поред ње, довикујући: „Боље би јој било да нешто ради и не малтретира поштен свет“. Ипак, шта год било права истина, сасвим је извесно да је Јелена обавила своју мисију.

Медији у Босни и Херцеговини пишу да спекулације, да је Јелена била нападнута, које су се појавиле током викенда, нису тачне.

Писало се да је Јелену, наводно, једна суграђанка покушала насилно да скине са кутије на којој је стајала, али су је у томе спречили други пролазници.