Лобања која мења историју?

Теорија по којој су Земљом пре два милиона година ходале различите врсте људи изгледа „пада у воду“.

Швајцарски научници сада тврде да су рани фосили људи пронађени у Африци и Евроазији највероватније део исте врсте.

Научници наводе да су хомо хабилис, хомо рудолфенсис и хомо еректус део исте развојне линије која је довела до модерног човека.

Најбољи доказ до сада

Стручњаци су најкомплетнију досада пронађену лобању хоминида, откривену пре осам година у Дманисију, стотинак километара од главног грузијског града Тбилисија, упоређивали с осталим фосилима пронађеним у Африци, старим и до 2,4 милиона година.

Ова лобања, стара 1,8 милиона година, била је на налазишту на којем су пронашли укупно пет лобања људских предака.

Марсија Понсе де Леон, истраживач Универзитета у Цириху, истиче да је лобања је у савршеном стању: „Реч је о одраслом мушкарцу, високом око метар и по, са јаком вилицом и великим зубима, али са мозгом готово две трећине мањим од мозга модерног човека“.

Уз то, нашли су и камене алате и кости великих мачака. Осим што је ово највеће налазиште овако добрих трагова, то су и најранији трагови примитивних људи изван Африке.

„Сада имамо најбољи доказ онога што је био рани хомо“, каже аутор студије Давид Лордкипанидзе из Грузијског националног музеја и додаје да је стварно фасцинантно на једном месту имати овако велику колекцију.

Лордкипанидзе је за Би-Би-Си рекао како су фосили имали варијације које су их раније мучиле, али да је било јасно да су те карактеристике из исте популације.

„За нас научнике ово откриће значи да ћемо морати да променимо досадашње становиште. Уместо процене да је пре два милиона година било пет различитих врста људи, сада можемо да кажемо да је била само једна врста, с различитим варијацијама“, додаје Кристоф Золикофер, професор Универзитета у Цириху.