Порука у боци ради!

Пролећа 2011. године Тена Левачић из међимурског Новаковца имала је само седам и по година и ишла је у први разред основне школе. На телевизији је видела да људи стављају поруке у боце и тако их шаљу да путују светом са молбом да онај ко их пронађе јави пошиљаоцу, пише хрватски портал 24 сата.

Одлучна да и она направи своју поруку Тена је села за сто и на парчету папира написала како се зове, одакле је, оставила број телефона и замолила онога ко пронађе поруку да јој се јави.

Ставила је писмо у боцу и замолила родитеље да је одведу до оближње речне обале. Са скеле је боцу с писмом бацила у реку Муру.

„Прошетали смо уз реку, вратили се кући, а на боцу потпуно заборавили“, признала је Тенина 31-годишња мама Андреја.

Поруку је у суботу, након две и по године пута низ Муру, Драву и Дунав, на граници Србије и Румуније пронашао Миша из Словачке, члан посаде теретног брода „Мирела“.

„Јавио нам се капетан брода 'Мирела' који је иначе из Смедерева и рекао да тражи малу Тену. Она је била на рођендану пријатељице, па је с њим разговарао супруг Велимир. Брод је пловио од Братиславе према Црном мору. Да није Миша пронашао боцу, она би стигла до самог Црног мора“, испричала је Андреја.

„Лажете ме? Боцу је неко нашао?“, узвикнула је Тена када је дошла кући и чула новости.  

Миша је породици Левачић послао и неколико фотографија и оставио електронску адресу како би се пријатељство између Тене и њега могло наставити када брод уплови у неку луку и кад стигне кући у Словачку, у окриље своје породице.