Дрекавац хара Кантарима!

Мештане засеока Кантари у селу Горња Драготиња код Приједора, у Босни и Херцеговини, ноћу буде језиви крици који леде крв у жилама, и док неки верују да су то вукови или нека друга звер, други су уверени да је реч о дрекавцима, пише сарајевски Дневни аваз.

Мештанка Перса Згоњанин (62) тврди да је ове крике до сада чула безброј пута.

„Не знам са чим бих их упоредила колико су језиви. Од њих се диже коса на глави и обично долазе из оближње шуме. Час с једне, час с друге стране, као да се селе. Узнемире се и пси, цвиле и лају. Крике нисам чула само ја већ много људи у овом селу“, тврди Згоњанинова.

„О том се годинама прича, али и нагађа, шта би могло да буду, јер то што крике пушта још нисмо видели. Неки мисле да је нека необична птица, неки да су вукови, док је један број убеђен да нас ноћу походи дрекавац“, испричала је Перса, која у овом засеоку живи сама.

Перса је уверена да су крици непознате звери весник смрти, јер када се она огласи у селу обично неко умре.

Стравичне крике чуо је и старина Драган Кантар (79).

„Тачно је да се чују ноћу и то већ прилично дуго, али не може се оценити шта је то. Није ме страх, али баш их је незгодно слушати. Може свашта бити“, рекао је Драган.

Он би, као и остали у овом засеоку, волео да то што се тако језиво оглашава, мада им осим огромне дозе страха није проузроковало неке друге проблеме, нити напало животиње, и коначно оде, на неко, каже, друго место и што даље од њихових кућа.

Иначе, дрекавац је митолошко биће јужних Словена. Раширено је веровање да дрекавци постоје у источној и западој Србији, Шумадији, Босни и на Косову и Метохији.

Према легенди, дрекавац је материјална манифестација умрлог, некрштеног човека (према неким причама, младог дечака), који не може да нађе мир, па прогања оне који су му згрешили у животу.

Како предања кажу, дрекавац је мало, длакаво створење, слично животињи ај-ају, што непрестано гази на сопствено крзно, а потом урла мешавином плача и вучјег завијања. Модерна верзија дрекавца личи на мешавину пса, мачке и лисице, а било је и верзија птичјег облика.