„Укисељени“ Арктик

Воде Арктика постају све више киселе због емисије угљен-диоксида, показало је ново истраживање, преноси британски јавни сервис Би-Би-Си (BBC).

Научници норвешког Центра за међународно истраживање климе и животне средине (Center for International Climate and Environmental Research CICERO), пратили су раширене хемијске промене у водама те области.

Они кажи да би, чак и када би се емисија угљен-диоксида сада зауставила, биле потребне десетине хиљада година да би се киселост северног леденог океана вратила на преиндустријски ниво.

Многе животње, међу којима и комерцијално вредне врсте риба, могле би да буду угрожене.

Истраживачи предвиђају велике промене у морском екосистему, али за сада не могу са сигурношћу да кажу шта ће оне обухватити.

Добро је познато да угљен-диоксид доприноси глобалном загревању, али је мање познато да он повећава киселост мање алкалних мора када се апсорбује из ваздуха.

Апсорбција је нарочито брза у хладној води, због чега је Арктик изузетно подложан, а недавна повлачења ледене масе током лета изложила су већу водену површину атмосферском угљен-диоксиду.

Стање додатно погоршава све већи доток слатке воде из река и отопљеног леда, пошто слатка вода слабије неутралише ацидификујуће ефекте угљен-диоксида.

Ричард Белерби из Норвешког института за истраживање вода, рекао је да су „сталне брзе промене извесне" и да је „критични праг већ прекорачен".

„Чак и ако сада зауставимо емисије, ацидификација ће трајати десетине хиљада година", рекао је Белерби.

Ефекти повезани са ацидификацијом откривени су и на површини вода Беринговог мореуза и канадског залива централног Арктичког океана.

Научници су оценили да је просечна киселост на површини окена у целом свету 30 одсто већа, него пре индустријске револуције.

Истраживачи кажу да ће последица бити велика промена у екосистему Арктика.

Док би поједине врсте могле да буду угрожене, друге би напредовале. Што се тиче риба, научници верују да ће одрасле јединке вероватно бити отпорне, али да ће промене отежати развој јаја.