Klimatolog objašnjava kako smo dobili gratis leto i kada će žednoj zemlji stići kiša i sneg

Vladimir Đurđević kaže za RTS da je na čitavoj planeti promenjena klima, a da je razlog za to što su ljudi u poslednjih 150 godina značajno promenili količinu ugljen-dioksida u atmosferi.

Danas ga, kaže, ima 50 odsto više, a ugljen-dioksid je drugi najvažniji gas efekta staklene bašte, koji omogućava da na planeti bude toplo.

Da nema efekta staklene bašte, temperatura bi preko leta bila 30 stepeni manja, bila bi ispod nule, odnosno, kako navodi, "bili bismo jedna grudva leda".

"Pošto smo dodali ugljen-dioksid, drugi najvažniji efekat staklene bašte, leta su danas toplija, pa su tako i jeseni postale toplije. U Beogradu je pre neko veče bila tropska noć, temperatura je bila oko 22,6 stepeni. Od kada postoje sigurna i proverena merenja, od 1936. godine, u Beogradu nikad nismo imali u oktobru u Beogradu tropsku noć. Prethodni rekord je 18,9 krajem oktobra 2018. godine", navodi Đurđević.

Ukazuje i da je obaranje rekorda u temperaturi za dva stepena ogromna razlika. Klima je promenjena i zbog nje imamo ovakve stvari koje nisu uobičajene.

"Ova godina će biti globalno najtoplija"

Septembar je zabeležen kao najtopliji mesec u svetu, a u Srbiji je bio treći najtopliji mesec. U nekim gradovima i najtopliji, uglavnom u Vojvodini.

"U klimatologiji jesen počinje 1. septembra, mi smo imali ove godine gratis mesec dana više leta nego inače. Ova godina će biti globalno najtoplija. Anomalija 2023. je već toliko velika da bi u ova naredna dva meseca trebalo da imamo mini ledeno doba da ona ne bi bila najtoplija", navodi klimatolog.

Precizirao je i da je deset poslednjih godina najtoplije, kao i da idemo ka sve većem zagrevanju. To je i poziv da ovaj problem zaustavimo i da ga držimo u nekim prihvatljivim granicama, naglašava.

"Jedini način da to uradimo je da prestanemo da dodajemo ugljen-dioksid u atmosferu. Nažalost, ljudi će i ove godine dodati malo više ugljen-dioksida u atmosferu nego prethodne, korišćenjem uglja, nafte i gasa da bismo proizveli energiju", upozorio je klimatolog. 

Ukazuje i na primer EU koja sve više u proizvodnji energije prelazi na obnovljive izvore.

Bez iznenađenja do kraja oktobra, šta donosi zima

Navodi i da će naredne dve nedelje vreme biti slično i da neće biti nekih prevelikih iznenađenja, kao i da će u petak biti malo kiše.

Kad se gledaju dugoročne prognoze, navodi da su najveće šanse da temperature zimi budu iznad normale, odnosno da će biti toplije od proseka za to doba godine. 

"Padavine, oko normale verovatno u toku ove zime. Da li će biti snega na planinama? Hoće verovatno, ranije nego u nižim krajevima. Koliko će se dugo zadržavati, koliko će biti ti dugi, intenzivni prodori hladnog vazduha, to je teško prognozirati u ovom trenutku. Kod nas su te epizode sa snegom postale eksces, tako da je teško videti u ovom trenutku, da li će recimo i u kom delu januara, biti neki hladni period sa malo više snega", navodi klimatolog.

U ovom trenutku može se reći da će zima u proseku biti toplija nego što su neke očekivane vrednosti. 

Dodaje i da je kraj novembra obično trenutak kada meteorolozi znaju preciznije kako će zima izgledati.

Žedna zemlja čeka kišu

Đurđević navodi i da je za poljoprivredu ova situacija bez kiše veoma nepovoljna.

"Nažalost, kažem, u narednih desetak, petnaest dana ne vide se neke ozbiljnije padavine. U ulasku u ovaj vikend imaćemo možda malo više padavina. Posle toga, ponovo, 6-7 dana se ne vide neke ozbiljnije padavine", prognozira Đurđević.

Nažalost, kaže, poljoprivrednicima ostaje da prate prognozu i da se nadaju da će možda u nekom malo daljem periodu biti kiše koja bi pogodovala za jesenju setvu.

Da li će biti supersoničnih oluja

Đurđević ističe da sigurno postoje mogućnosti za supersonične oluje, da planeta i atmosfera "idu u tom pravcu zagrevanja". 

"Atmosfera je toplija, ona u sebi može da ponese više vodene pare. To je jednostavno fizički zakon. Trenutno, pošto je atmosfera u proseku toplija za jedan stepen na celom svetu, znači da u proseku imamo oko sedam odsto više vodene pare. To je pogonsko gorivo za supertropske oluje. Što imamo više vodene pare u prizemlju, to je šansa da će ta supertropska oluja da bude snažnija, da će duže da živi, da će napraviti više vodene pare", objašnjava klimatolog.